Srpski sion

— 11 —

уредвик написао је чланак: „ Савез Славена и ЈРомаиа наирам Мађара", под мотом: „Један за све — сви за једвога" на вово лего 1871., у ком рече и ово: „— — Ми одбацујемо теорију „једне политичке народносги" у једној држави, јер практика исте у Угарској води „помађа рењу остали илемена". „Мађари немају право, да се њина народност на даље шири и политички групује, него докле она генетично компактно допире." „Држава и земља није „мађарска" него „угарска". Круна је такође „угарска" и владатељ је „мађарски краљ" Мађарима, осталим племенима и народима краљ, кнез или војвода по имеву племенб,, који се тиче." „Жм хоИемо дакле: сриску војводину у Угарској онакву какву је конгрес од 1861. означио, или какву нов конгрес према околностима, које се усљед аруско-Француског рата за нас најбоље окреЛу за правичну нађе, ,и иолитичну свезу војводине \ са шроједном краљевином'" 1 . „Мађари све више и више показују, да не ће братинске свезе са другим народима него да хоће да госнодаре, и политичним их хелотима — робљем своје народности начине". „Крајње је дакле време, да се остале народности сложе на заједничку иолишичку акцију. Клин с клином". „— — а међутим да се идеја ова нублицистично и друштвено свестрано нретресе, и грађа спреми за: Савез Славена и Романа, напрама Мајјара". Да Милетић није био противник српске војводине, као што барнумовци телале ноказује и I. тачка бечкеречког програма, ког је донео Милетић, у којој- се вели: да се ср«. посланици на уг. сабору имају својски заузети, како би се закључци срп. нар. сабора од 1861. пред уг. сабор на дневни ред ставили и претресли, — а исти је донео вово уређење војводине. 0 савезу Мађара са балканским народима, рекао јс Милетић у 22. бр. „Заставе" за 1871. и ово: „— — С таким народом савеза бити не може. Далеко нм лепа кућа од источнвх народа. Да нас Бог сачува да ми с њима намећемо савез са нашом

браћом нреко." „Савез с Мађарима, то је гола Фраза, у којо.ј ни трунка истине нема. Немојмо ни противнике варати, тим мање, што они добро знају, како стоје са источним нарпдима. „Ми", нема у Мађара оног смисла, који би му ми дати ради. „Ми" у Угарској то су „Мађари". Мађарска влада и слобода, Мађари и равноправност, — то је соп(,гасИс1ш ш ас!јес1;о, то је као око и песница, као ватра и вода". Навешћемо још Милетићево мишљење о Федерацији у Угарској. Он је написао три чланка о њојзи у „Застави" за 1871. бр. 27. 28. и 31., у којим рече и ово: »• Немађарски народи у Угарској изиђоше мађарском народу од г. 1860. са поверењем на сусрет." „Они поред свега намигивања немачкоаустријске владе не само да не отештаваше Мађарима положај и борбу противу Беча, него их већином у тој борби вотпомагаше." Милетић наведе и разлоге за такво држање. Наши „Заставаши" и њихови нови пријатељи — наравно од рода Аврамова телале на основу овог мишљења Милетићевог, како је он био нријатељ Мађара 1860. Ал не наведоше, шта је и како је мислио Милетић, кад је видео, да су се преварили у свом очекивању и надању народности, ил као што рече: „ни у Турској није тако". И кад они и то не наведоше, навешћемо то ми. Пошто је навео, како је у Угарској ценгрализација у законодавству и управи за очевидно чување, подкрепљење и ширење мађарског елемента, мађарског народа, мађ. народности, мађ. просвете и културе, рече: „томе молоху мора да се жртвује интерес толики милијона немађарских народа, интерес нраве слободе . Ту жртву ми принети нисмо дужни, и не%емо да је принесемо." „Ми дакле хоћемо општинску автономију, хоћемо државну Федерацију у Угарској — — Федерацију која се оснива на једнаком нраву свију народа, и од тих народа насељени области у Угарској."