Srpski sion

— 12 -

,.Хоћемо другим речима децентрализацију, автономију ие само ад5! инистративну, еего и законодавну. — — Хоћемо Федерацију Угарске, или Мађарске, Словенеке и Ердеља, и коно >едерацију са тројелпом краљевином и Војводовином." Игповедате ли Ви г. г. радикалска ова начела данас, која су новијп' датума од оних, кад је и Милетић био одушевљен за Мађаре. Ви се данас одричете сриске војводовине и бацате анатему на оне, који за њу радише, а норед свега тога имате образа, да се хвалите како сте Милетићеви последници, и наводите ми пљење Милетићево од 1860., а прећуткујете ово од 1871. и запенуишсте се говорећи о савезу између Мађара и источних народа. % * Из реченог се јасно вида да су наши радикали просги нолитични швиндлери, јер овај наш назови радикализам, то је најординараији хумбуг, кукавпчлук, заваривање, трговање, и има ли још где радикала да се баве искључиво црквеним стварима, створен од иолигичних нустолова, који не могавши нигде иросиерирати, нађоше подесна земљишта у Н. Саду, те да би до цељи и хлеба дошли, почеше народу причати како су они Милетићеви последоватељи и продужиоци његова рада, дочим су они одавеа обесили о клин његова начела и супрот

СРПСНО-ХРВАТСКА КОА Од склонљене резолуције између мађарских и хрватско-сриских опозиционараца па Реци, која би имала и којој се приписивао не само политични и државоправни преображај и одеошај у Хрватској и Славонији, и њихов спрам Угарске, него и почело причати и писат^ читаве бајке о „бити имајућој" слози хрватско-сриско мађарској, и о слози и љубава између Србаља и Хрвата, и то се о томе писало толико, да читаоци наших новина ночеше већ нестрпељиви бивати и питати се : та шта је и каква је та слога српско-хрватска, и срп ско-хрватсво-мађарска, и где су јој плодови?

њима раде, а Мађаре заваравају, како је Милетић био велики пријатељ Мађара. Неистииа је и једно и друго! Ко је слен и неваљао, нек им верује и нек се за њима поводн. Поштеи човек и Србин не може с њима и за њима и%и, него или слеп код очију или незналица, а од интелигенције само онај који је рачунџија. Да шо увиђају и многи радикали, доказ је то, што на прославу не дође од бољих скоро нико. Та кад ни сам прота Божа и др, Никола Ђурђевић не дођоше да држе објављене говоре, па ни карловачки војвода; онда је и то доказ да се почиње ведрити. А да се дуго не чека на тај час, сваки би члан ијоле интелигентнији нашег друштва требао да помисли на наш бедаи народ, који се вара и силом тера да пропадне, иа да на његово место дође Немац ил Чивутин, уместо да га обавештава да иреугане једном од лудог живота. Немац купује земљу, а Србин политизира! Интелигенција наша пак која је већи ном постала интелигенцијом штипендијама , не треба да смеће с ума, шта су завештачи наших штипендија мислили и имали на уму, кад су их установљавали, те да је крајње време, да буду вође народне у правом смислу и добру, а не да га залуђују- Рекосмо, и спасосмо своју душу!

ИЦИЈА — ВРБОВ КЛИН! А та питања стављаше себи с тога, шго они не видеше и не виде и на делу икакву знатну и сгварну промену, него чују само неко обећање у лепим речима, а од искрене и праве љубаве између Србаља и Хрвата, такође не виде ништа дру го, до ли час-ио бадрцање од стране неких хрватских коалиционашких листова и пока зивање, како они схваћају сриско хрватску слогу. Од српске пак стране види се неко пренемагање и устезање отвореног писања, шта унраво Срби у Хрватској и Славонији желе, као што оно иисаше до речке резолуције.