Srpski sion

Бр. 1.

српикм смов

Стр. 5.

Христова, сви народи земаљски, осим синова Пзраиљевих, беху идолоиоклоници, те нре.ма томе живеше у лажној вери, обузети тамом и опхрвани сваковрсним недоумицама, пороцима, гресима. Па и у самих потомака Аврамових, у крилу народа избранога, беше такођер све јадно и жалосно у доба, егда лјпид* кснчинд л^кта, када се навршило време, у коме ваљаде да сиђе с неба на земљу Господ Пскупитељ. Вера у народа малаксала, нрема црквеном предању студена равнодушност, на све стране међусобне очајне зађевице. И сви би ти народи од реда пали били у крајње очајање, да незнабошце није од те пропасти штитила наслеђена вера у преображај, што ће га, у напред одређено време, само Божаство послати бедноме човештву; а у народа израиљскога богодухновени Пророци ступаху на поириште са све јаснијим и јаснијим нророштвима о Месији обећано.ч. Па све се то, милом Богу хвала, и испунило на данашњи дан, када се, пре звезде данице рођенн Господ и превечни Бог, јави у вертепу витлејенскоме, што би саопћено како Јудејцима, тако и незнабошцнма, у једно те исто доба: Јудејцима блистањем сводова небесних над пољем витлејемским и анђеоским славопојем пред задивљеним пастирима, а незнабошцима сјајем чудесне звезде на истоку, која нарочито неколицину тамошњих мудраца не само да увери о томе, да је тако давна и тако жељно ишчекивани Снаситељ на земљу ступио, него их уједно и поведе у даљну земљу јудејску, где се V ноћној тишини роди Светлост од Светлости, Бог истинити од Бога нстинитог, Исус Христос. Но како ове звезде нестаде испред њихових очију, када пристадоше под Јерусалим град, то се они и свраћају онамо, па се у самога тадашњег владара Прода разабирају: гд ^к естћ рожджсл Царк 1 $джскш? А када им онде рекоше: кл Ј^джст^к/мж, који лежи од Јерусалима на три сахата хода, они без одлагања наставише свој пут онамо. Тек што се међутнм одмакоше ол Јерусалима, кад ал иста она звезда водиља, коју видеше на истоку и поведе их на тај да г.нн пут, поново затрепта пред њима, да јој се они, као милом знанцу и сапутнику, у простодушности и безазлености својој од свег срца зарадоваху, као што и стојп писано у данашњем светом Јеванђељу: и а зи'кздд, кж( кидНсша нд костоц'к, идаше пр«д» ни<ии ... кн^квше жб зк^кздб, К03раД08ЛШ4СА рлдогтј!« 3'к(1Ц). И та звезда водиља, блистајући се и треперећи пред њима у необичном сјају, казује им стазу према тако жарко жељеној мети. Ал не стаје међутим ни у самом Витлејему, где мишљаху зар, да ће Спаситеља света, као Потомка Давидова, наћи у каквом царском двору од мрамора, ил иначе у каквој раскошној, богаташкој палати — она их води још нешто даље, на нољану крај града, где, на њихово изненађење, стаде над једном пештером, у коју иначе пастири склањаху стада своја, кад време ирећаше буром и непогодом. И се зк'кзд<* ста вгр^, ид^кже &*к Огроча. Нема сумње, кажипут је поуздан, у тој незнатној нештери почива новорођени Цар јудејски. И они без свака даљег устезања силазе са својих камила, на којима се у оним крајевима и дан данашњи путује, те уђоше у иештеру.