Srpski sion

Б р . 11.

СРПСКИ СИОН

Стр, 169.

деце и сродника има ирипавти Фискусу, а од оставина епископа, има један део принасти цркви, један митрополиту, а један Фискусу. На протест народног сабора од 1734., у рескрипту од 24. Септ. 1784. допустило се, да од оставине епископа, има пола при палти цркви, а нола митрополиту. 0 ставинама умрлих световњака и свештеника без деце и сродника, није се никакво решење донело, те су се и епископи и митрополити држали у том погледу наређења привилегија, а бивало је, да су им у томе и световне и војене власти сметале, због чега је сабор од 1744. захтевао, да се поштују народве привилегије и у том погледу. Те и ако је дворска комиеија предлагала, да имање умрлих свештеника без деце и сродника има припасти епископу, епископско имање митрополиту, а световњака спахији одеосно вароши или Фискусу; није се хтело то питање коначно решити. У својим захтевима и тужбама носланици на угарској дијети из Троједнице 1764. молили су, да се чланак 15. од 1715. у погледу кадуцитета не односи и направославне епискоае. Митрополит Павао Ненадовић, држећи се привилегија, настотао је, да он и епископи наслеђују помевуте оставине, због чега је и упутио свештенству наведени циркулар. А међутим је захтевао и тражио, да се једном коначно реши то питање по гласу народних привилегија. На народном сабору 1769 било је говора о кадуцитету, те је међу остала гравамина стављено и питање о кадуцитету код световњака, услед чега је у регуламенту од 1770. у §. 5. Ш. речено: „Клер греческаго закона неунитскаго неможет претензију имјети на мирски остатак, и како о остаткје неунитских свјашчеников без дјетеј и сродаиков умирајушчих рарумјети подобает в будушчее. Јелико остатков без дјетеј и »родников умирајушчих неунвтских свјашчеников касаетсја, то Ми ради отврашченија всјех будушчих погрјешениах тако промислити расудихом, да епископу движимое имјение таковаго јего закона умирајушчаго свјаш<

ченика без изјатиа ирипасти имат. Недвижимих же нрјамо того что касаетсја о том тако разумјеги подобает, да между оними грунтами, которија рукоположени свјашченик прежде вступленија чина свјашченическаго, сљедователње в состојании колоникалном в стјажании имјел, и оними, которија он лиш, в сјашченическом чану кунил, и к себје стјажал, раздјеление учинати, и от посљедних цјена прислушчајушчему епископу отдатисја имат, а над первими помјанутија епископи никаковаго права имјети могут, ниже такови иродатитја, ниже тјех цјена епископу јего закона датисја, во земленому господину припасти имат, котори абие наречене грунтове за возиоможение данодајанија инаго приставити должен, И по сему усгавоположенију не токмо в будушчих подобних случајах тако поступати, но и от прежде сего о том бившија распри уравнати должно. Напосљедак и сие в мјеру пријати, јако митрополиту, и неунитским епископом сверху из чуждих земљах приходјашчих свјашчени ков ниже каковое право ниже останак надлежит. Ово се исто павело под IV. и у изводу из регулаемнта. У §. У. регуламента од 1777. рекло се: „И сие праведно бити судихом, и законоположихом, да от греческаго неунитскаго клира до ниње многоразличне сотво« ренаја требовавија на безнасљедвија мирских закона својего људеј оставка, возбравева будут и занрешчена, о немже убо сила, јеже к народвим депутиртом, при бввшем в љето соборје о том сотворенаго нарочнаго објавленија неизмјена да останет, и в будушчее же сие да держитсја правило : да митрополиту, и тогоже закона неунитским епископом и на самаја из чуждих царств нриходјашчих греческаго закона неунитских свјашчеников лица виже право коелибо, ниже безнасљедни остатак (кадуцитет) дозволитсја". А у деклараторији од 16. Јули;а 1779. у §. 5., који §. и данас важи, рекло се : „Благоутробно установљавамо, да право или власт, коју је грчко несаједињени клер под расличним видом себи присвојавао на оно имање мирјана њиовога закона,