Srpski sion

Отр. 232

Како је сумња да „Застава" не иише оаако ни о србијанским радикалима џабе, иије чудо, што су зли језици у оно доба кад је овај чланак изишао у „Застави", зуцкали, да је написан по наруџбини бечкој. А што се данас ирестављају да друкчије мисле, то је нроста лаж, измкшљена да Вас наведу на танак лед, да збац^те натријарха, јер његовим збацињањем, они се надају за себе великој добити, Ту лежи зец и њиховом улагивању Мађарима и издавању Српског поноса. Ако Вам је стало до исгине, Ви морате имати друге људе за саветпике, а не распона Николаја Марковића и Јожику Мајера. За сада наводимо овај пример^ а иду« ћом нриликом још ћемо Вам навести који сличае првмер. А сад да пређемо опет Србима. Јакову и његовој „Застави" 1903. беше „посве ништава теорија нолитичног — мађарског — народа, а кад је она ништава, онда пада свака оЈравданост мађарске војске, која се на тој теорији оснива", а да нас, да би себе преставио Мађарима као хазаФиашаг-а, а оцрнио др. Полита, који је на угарском сабору одржао значајан говор у иогледу Апоњијева школска предлога, у ком је и с&м иодвргао критици теорију „иолитичног народа", у чланку „ Орамоти свој народ ", писан тобоже у Будим иешти (79. бр. „Заставе" Аћегн1-блата), рече и ово: „— — Др. Полит је на у гарском сабору само на подсмеј аашем народу (др. Мита Мушицки, који не смеде у генералној дебати отворити уста у одбрану српских школа, и то с тога да га само сабор не изда хрватским судовима због познатог предлога, он је на понос и дику сабора и његових бирача — шајкаша!); по ходницима трчка за министрима и хвата их и курише им, а у „Бранику" се гради страшан, што у уг. сабору каже, то изврнуто доноси у „Бранику" ; признајем да га нико не узнма озбиљно, али има ту и другог, што једва иде ва рачун оеога, што се подетио. То је његово заузимање за патријарха Георгија., јер он у томе нрелази сваку меру и обрукао се као нико. Тако је напослетку и прошао. Он је ишао тако далеко. да је говорио једном посла-

нику, који стоји близу владе, како би патррјарх Георгије био вољан да даде иола милиона круна за тајни диспозециони фонд владине странке, па да та ствар легне и да се заглади. Ово је изазвало велику буру (где и како да о томе ништа не спомињу мађарске новиае!) и то је врло много шкодило патријарху Георгпју". (Наравно, ово му је гакодило, а денунцијације шиљане из Н. Сада, те су му помогле и одржале га до сада!). 0 даљем и лудом и нустом и не лажљивом, него паралажљивом писању у кстом чланку, није се вредно ни обзирати. Па како земунски „Народни гласник", не би био ирапорац „Заставин", а да и он не шантуца за њом, то је и он по добијеном рагапсзга из Будимиеште ударио на Полита и на његов рад у уг. сабору, те сасвим озбиљно избаци ову мудру изреку: „Шта је Полит досад за Српство израдио? (нардвно није оно, што је двојство „на родно гласничко", које је изнашло да су наши и германски интереси у Хрватској и Славонији истоветни, и да нама од њих не прети никаква оиасеост); он је само у својој лудости велики; ое досађује од 1870. на уг. сабору својим беседама; нова српска генерација смеје се кад се Полит у јавносги појави". И аомешавши уз то и мало денувцијације — онако по радакалски — како је Полит у „Шроду" ровио иза кулзса против народне ствари", издаде „мудро!" писца разум, те се уједе за језик, рекавши истину, која Полита уздиже, а наим°: „Кажу људи, да је Коломан Тиса одануо, када је Полита са парламеитарае арене несгало". (Наравно, не што му је био опасан нротивник, него шго је био у својој лудоста велик!) И мудри оисац уједе се за језик и овом тврдњом, која данашње радикале показује у евојој наготи и несрнској политици, рекавши: „ Сржтво се данас у Угарској не може више браниши иншериелацијама и размешањем, него реалнијом иолишиком, не иретњама као у доба Тот Вилмоша, Сапарија, Паулера и ТреФора, него иридружењем уз Мађаре, који у нами шраже савезнике а не гледају неиријатеље". (Курсив је пишчев).