Srpski sion

Стр. 330

СРПСКИ сион

Б р 21.

ћу. Сва остала причања, наших и страних политичких листова, о томе питању, не одговарају истини, те су по свој прилици продукти умова помраченпх, какобом нарочитом тенденцијом. Гр. * * * Познатп „Народностин" гпепурало и празноглавић, који може са својим исто ричним знањем ^нпоповати својим присним пријател>има, што су некад бибер мервли — које је он негда називао „биберлијама", — и подобној братији, и који обичествује да мења шифре и место свога писања; почео је с неке научне ви» сине да се размеће са својим историчним знањем и „о коадјуторству" оатријарховом. У својим сочиненијама је тај „Народностин" научењак тврдио, како је истина у привнлегијалном добу — аустријском абсолутизму — било у нас митронолитовог коадјутора; но да је истог бирао сабор, у ком је био заступљен клир и народ, који су га слободно без свачијег утецаја бирали. Како стоји са ппшчевом тврдњом о коадјуторству Николе Димитријевића, навео је наш сарадник г. Гр. у горњем чланчићу, ну, како је „Народностин" исто ричар навео у своме чланку и то, како је први од митрополита добио коадјутора Вићентије Поповаћ у огоби београдског митрополита Мојсија Петровића, ког је поставно заједнички, слободно и саборно народ и клир; то ћемо коју рећи о овом коадјуторству. Кад већ „Народностин" историчар попут оне народне „мрзећи на Николу мрзи и на св. Николу", те не хтеде да прочита нашу књижицу „Вићентије Јовановић" и чланак у „Споменику кр. срп. Академије о Мојсију Петровићу« а оно да је нрочитао др. Ј. X, Швикера „БЈе Уегет!§ипд <3ег зегкмвсћеп Ме1гороИеп уоп Ве1§гас1 ипс! Саг1ош1г 1ш Јаћге 1731.", уверио бп се г > томе, да је истина народни сабор 1722. одржан у Петроварадинском-шанцу (Н. Саду) закључио, да се оболелом митр. Вићентију Поповићу постави за коадјутора Мојсије Петровић,

београдски митрополит, ну, да државна власт није никагго хтела потврдити тај закључак саборска и тако је Ваћентије до своје смрти остао као карловачки митрополит, а тако исто и Мојсије београдски, и тек је по смрти Вићентијевој на сабору 1726. изабран Мојсије и за митрополита карловачког, и тако су сједињене обе митрополије у једну, што је влада признала као само за „тада". И тако драги и љубазни „Народностин" историчару. кад не ћеш да читаш »старудије", а ти се размећи пред твојим биберлијама и сродним им духовима о твоме знању, и кувај јаја и уга^ај другим деликатесима твоје од умног и телесног рада уморено тело, а окани се разметања, пецкања и морских вио,ева. Ватали историју, историчарима. Уред.

Извештај о седници епарх. конзисторије бачке, држане у Мовом Саду 5. (18.) марта 1907. године под предеедништвом високопреч. г. Шилпна ЋириЛа окр. протопр. новосадског као потпредседника. Присутна г. г. од свештенства : јер. С. Николић парох ст. футошки, Јер. В. Стојадиновић с. п. п. чурушки, јер. др. Ј. Радивојчев админ. парохије гложан-чебски и Јер. Ј. Вујин парох бегечки, од световњака: др. Бр. Илијћ адвокат новосадски, др. М. Свињарев лечник новосадски и др. Т. Гавански конз, фишкал. Реферише и белеиси : јер В. Јанкулов к, бележник. Записник прошле седнице одоставерен. Публиковано целом подручју да је св. Арх. Синод одобрио штатуте Монашког удрузкења. Узети на знање отписи Преосв. Еп. Дијецезана о рукоположењу Д. Димитријевића за ђакона, и Г. Попова за презвитера као и извештај о уведењу тих у звање њихово. — Публикована окружница Министарства о модификацији поштанских тарифа и пословних штатута. — Поводом отписа Високога Министарства, којим одбија молбе свешт. удова са мотивацијом, да дотични фонд на ту сврху не служи, умољено је исто Министарство за објашњење, дали то расположење важи за све удове, пошто су у прошлости припомоћ уживале. — Узет на знање отпис о подарењу државне припомоћи канцел. особљу етим, да не може повишицу подарити.