Srpski sion

Б р. 28

СРПСКИ СИОН

С тр . 443.

семинар за младе свештенике". (И сенинаре је зидао патријарх Шакабента). „Протин стан лежи на Дунаву иоред новог двора." (То је данашња кућа Пожарева, која је била својина знаменитог проте Живана Дрногорца), „С Дунава и са околних брегова двор (а узгредним кућама чини на гледаоце особито пријатан угисак, ну, кад се дође близу њих, добије се са свим други утисак, а то с тога, што Срби нерадо троше на оправке својих кућа, те су мање више све неоправне, а неке хоће и да се сруше." Ето, овако је Немац описао митронолијски двор 1778., и да нам га он не описа; ми данас не бисмо знали о њему ни онолико, колико смо од њега сазнали за њега. Исти је нови двор изгорео за време Путниково 1788., на 10 год. по онису Таубеовом, и од тога су доба седели митрополити-патријарси у оном старом двору све до 1892., на на чијем је месту подигнут данашњи двор. * * * Не ће бити на одмет, да наведемо и ово причање Таубе-ово о тадашњим Карловцима и карловчанима. Таубе не може довољне да се нахвали лене карловачке околине, окићене воћњацима и виноградима и изгледа са брегова, а особито с магарчева брда. На многим бреговима било је подигнутих летњиковаца, а и митрополит Видак је подигао 1776. у свом винограду пристојну кућу на два снрата. (Ова. је кућа била подигнута у винограду бељешеву, од које се куће и данас трагови виде). Данашња натријархова башта као да није у Таубеово време — 1778. — постојала као башта, кад о њојзи не спомиње ништа. Таубе се чуди карловчанима, како су могли правити онако сниске куће поред Дунава, који чим се излије, потопи добар део дољне вароши, услед чега су се рађале разне болештине. Постојавша касарна за немачке катане, преобраћена је у гостионицу — то је данашња болница. У Карловцима је било око 850 кућа грађанских свега под бројем, и око 20 свештевичких. Око 300 било је зиданих каменом, до 100 на два спрата, а остале су биле колебе од набоја покривене трском. Најлепша је кућа била у шећер сокаку,

стара иоштанска кућа — данашња Сганкови* ћева — Торерова кафана —, а уз њу још неколико, које би се и у Бечу и Берлану сматрале за лепе куће. Како није била калдрмисана ни једна улица ; то кад падне киша западало се с колима. Таубе са особитим уживањем сномиње карловачки бермет и тропфнбермет, и насиомену и како се праве. Мора да их се Немац добро наиио, бавећи се у Карловцима. У Карловцима — рече — може бити на 5600 становника, од којих је */ 5 римокатолика, а остало Србин. По паду Београда 1739. прешло је више стотина српских породица из Србије, а подоста и немачких. У вароши има више немачких занатлија. Швапска је насељена од ратара Немаца, који нродају млеко, сир, кајмак и путер (као и данас). у- 5 Грађанство, које је доста имућно, живи не само од трговине и заната, него поглавито од виногради и риболова. Карловчани наберу годишње до 100000 хакова вина. Риболов је богат и то не само обичним рибама: шараним1, сомовима, штукама, него се често хватају и врло велике моруне од неколико центи тешке. Поред Дунава су дрвене буде, у којима се увек продаје риба, и то се зове рибња нвјаца. Мимопролазећи, ако су гладни, баце рибу на жеравицу, које увек има, и онако нола печену, а добро набиберисану, у сласт поједу. (И данашњи су карловчани пишмани на рибу!). Власти су у вароши: варошки судац, синдикус, 4 саветника, градски капетан и неколико нижих чиновника. Ако је варошки судац Србин, онда синдикус мора бити католик, и противно. Варошки саветници два су Србина, а два католика. Магистрат је старо неугледно здање. Полиција је врло рђава, и кремери, бирташи, пекари, касапи, воденичари, рибари, варају публику како им је воља, које зло влада у свим српским и турским земљама. Како је данас у том погледу, знамо ми. Таубе спомиње и карловачки мир, и за канелу у швапској рече, да је лежала Ј / 4 сахата од Карловаца. Иста је била прво обична кућа, коју су после преебратили у католичку канелицу, назвавши је „капелом госпојиног (Маријног) мира". Дољни су сокак населили Срби из Србије 1740. године.