Srpski sion

С тр . 444.

СРПСКИ СИОН

БР. 28

Ето, како се леио Таубе захвалио карловча« нима на гошћењу берметом и тропфенберметом ! Бог му дао рај'-ко насеље, нпо нам ониса Карловце како изгледашз 1778. Србин се не ннђе да их оиише!

Одзив на „Предлог прав. ерп. евештенетву митрополије карловачке". Прошло је доста времена, од како сам пустио један чланак у сва наша јавна гласила. који је говорио о удружењу свештеничком. Позвао сам најср дачније браћу своју, да се изјасне, да каже сваки своје мњење. Написао сам се, шаљући предлог свој у разна гласила, нисам жалио ни времееа ни труда. То сам пак урадио из тога узрока, да гато више браће прочитају предлог мој, јер једни читају овај, а други онај лист, па сам мислио сигурно ће се браћа радо и весело позаву моме, са свију страна и крајева одазвати. Наравно да ће међу њима бити. који су за удружење, а који су пак против. Но добројезнати разлоге и за и против; више људи, више очију, па више и виде, него један. Чекао сам, али скоро дочекао нисам, помишљао сам, ова јака жега и омара успавала је цео свет, у том свету и браћу М0 ЈУ У Христу, па не могу ни да мисле, а камоли да се покажу, па да напишу који чланчић, одзивајући се моме предлогу. Али гле у „Слози" се указа један Србенда са потписом „С. И.", и није за удружење из неких морских разлога. Када сам дочуо за њ да није ни све штеник, слабо сам се и обзирао на његчјво разлагање противу удружења. Паде лепа кишица, покваси земљу и усеве, за које смо сви јако страховали. Иза оне јаке омаре, указа се чланак под насловом: »Предлог правосл. срп. свештенству карловачке митрополије« од Н. А. Хвала је Богу, не спавамо, пробудили смо се, тргли смо се из дубока сна, хоћемо, указа се добра воља ; горе жижак, пуцка кандиоце, упаљено у славу нашега удружења.

Поменути предлог ми се јако допада, основан је на здравом темељу, само мало материјала и добрих неимара па да почнемо и доградимо зграду нашу. Из свега се види да је дотични Н. А. по свој прилици свештеник и практичан човек. Штедионице се отварају скоро у сваком месту и обично су свештеници покретачи. Мисмо махом председници, чланови управнога и надзорнога одбора, па када можемо тамо вршити своју дужност, зашто не би ми створили своју штедпоницу? Од 600 свештеника смо кадри набавити 1000 меница к сто Круна, ето нам капитала од 100.000 круна. Улога ће бити, јер имадемо својих фондова Виће сигурно и добрих меница, наш завод неће оскудевати, већ ће напредовати. Саетајаћемо се чешће, на окупу ћемо бити на братскоме састанку у скупштинама. Нама треба братскога састанка, договора и разговора, то нам је једина прилика за наш састанак. Штедионица ће створити свештенички лист, те нећемо морати лутати и мољакати час једне час друге новине, да нам приме по који чланчић, па када нам из милости приме, онда мора да смо 'лаго дарни и обвезани дотичноме уреднику. Та наша штедионица ће створити нама лист, лист пак удружење за ко јим би требао сваки мислени свештеник да тежи. Деонице наше штедиоце би доносиле много дохот,са поред најпоштенијега рада. Рад би одмах мпгао почети, јер би ми из наших малих новчаних задруга рессконтовали менице. Штедионица би се наша могла разгранати и у другим гранама као нпр.: могли би имати на стоваришту св. икона јефтиних, а лепих. Могли би имати цркве них утвари. Имали би на стоваришту штофова за наше одело; имали би сигурнога занатлију, који би радио лепо и укусно. Ми би добијали одело по умереној цени, а овако пак скоро несмемо ни да се усудимо наручивати, јер нас страшно скупо стаје. Тим начином би имали хасне сви — а не као данас појединац трговац и занатлија. Ми би