Srpski sion

бр. 2§.

СРПСКИ сион

Последње речи патријархове беху изговорене у ионедељник после подне др. Симоно вићу: зар је мени докторе тако зло, да сте морали и данас доћи из Београда. После подне је кр. котарски судац г. Д. Коњевић у присутностн Високопреосвећенога г. Епископа Митрофана Шевића, зета патријархог, др. Ђорђа Красојевића фишкала срп. нар. фондова, др. Лазе Секулића секретара и др. Пајице Јанковића отворио касе, у којима је нађена и писмена опорука патријархова, а затим нрегледани списи, че приватна патријархова кореспонденциЈа предана зету његовом. У осам сахати у вече уз ирисутност Ви сокопреосвећеног г. Епископа Шевића, проте Васе Константиновића и Димитрија Руварца и дворских калуђера обучено је тело патријархово у чисто рубље и дољну хаљину, те постављено на катафалку. У среду је дошао из Пешге са Чика Стевом др. Андрија Макај асисгент, који је уз суделовање др. Сгеве Јовановића из Панчева, члана саборског одбора, др. 'А. Коде из Н. Сада, др. А. Данкуца и др. Лазе Иоповића обавио секцирање и балзамирање. По том је тело цатријархово уз суделовање месног свештенетва у ирисугности Високопреосвећеног Г. Еаископа Митрофааа помазано јелејем и обучено у Архијерејско одјејаније и сандук је однесен у велику синодалну салу и положен на катафалк, где ће лежати до суботе после иодне, а за тим ће се однети у саборну цркву.Погреб ће бити у недељу после одржане службе и опела, и тело ће се иоложити у гробници свето ваведенске цркве, коју је е&м Патријарх дао сазидати за време свога живота. У Карловцима су Висоп^еосвећена Г. Г. Епископи Михаило Грујић, Гаврило Змејановић, Лукијан Богдановић и Мигрофан Шевић. Смрт Патријарха Гооргија оглашена је у свима карловачким црквама великим звоном, и истак•ге су дрне заставе на црквама, патријарашком двору, народном дому, богословском семинару, семеништу манастирских иитомаца, богоеловији, гимназији, магистрату, конвикту свештеничком, српској манастирској штампарији, српској читаоници. На. глас смрти Патријархове стижу са свију страна кондоленцпје. Његово Величанство наш премилостиви цар и

краљ Фрања Јосиф кондолисао је и заступаће га при сахрани заповедајући генерал из Загреба Раде Грба; кондолисао је између осталих и Његово Величанство краљ српски Петар.

ЛИСТАК. В е с т и. Оедница саборског одбора. За данзсје сазван у седницу саборски одбор — стари. Наотојатељ манастира Бравине „Слободна Рг1Јеч и , што излази у Црној гори у Подгорици, донела је у своме 21. бр. ову белешчицу: „Овијех дана рукоположен је за јеромонаха Јаков Радичевић пз Зете, добивши име Јоакии, и постављен за настојатеља М. Врањине, некадашње зетске мптрополије, који је обновљен задужбином Њ. Кр. Височанства Књаза Николе. Он се спреаао за овај скромни, али одвећ тешки позив по манастирима Цр. Горе као и ман. Боке которске (М. Бањи) течајем пет година; код познатог српског књвжевника и пјесника игумана г. Дионисија Миковића, и свуђ је показао примјерно владање и одлично учење". „Радујемо се што је нашем земљаку пало у дио то мјесто и честитамо му увјерни, да ово с пама дијеле п Вранишани, гдје исто добно врши и дужност пароха, парохије Врањицке." И ми од своје стране честитамо брату Јоакиму испуњење своје давнашње жеље, и умољавамо га, да не заборави на „Сриски сион", у ком је неке ствари обелоданио, Јаковљева посла! Цпничару Јакову, мало је било шго је ва живога Пагријарху Георгију свим могућим срествима и сам и преко својих креатура загорчавао последње дане живога му, меето да се бар по смрти његовој учовечовао; он износи којекакве лажи и измишљотине и у својој „Застави", и прогурује их у мађарскпм листовима. Ш почетка је донео тобоже из Карловаца глас, како је у Карловцима глас, да патријарх Георгије није болестан од божије воље; за тим, како је смрт његова увијена у тами и како је може бити насилно ирекинуо борбг; говоре да је узео нешто у кафи, и да је стару отворену рану хотимично повредио; изгледа да је умро много раније али нису јавили на јавност и како у у Карловцима уверени, да су п смрт његову објавили доцније пошто је наступила; да патријарх није умро од Божије воље, у ту вест све већма верује народ.