Srpski sion

С тр . 462.

СРПСКИ сион

Бр. 29.

А мађарско је новинарство уз сарадњу свога пријатеља распопа Николе Марковића Ердељана известпо, како се патрнјарх Георгпје отровао у понедељник и то због тога, што се није могао да опере и извуче из непридика, у коју је упао. А неке новине је известио, да се отровао с тога, што је држао да се Беч не ће измиритп с Пештом, те да ће Векерле пасти, и кад је видео да су се измирили, отровао се! А од чега је патријарх Георгије умро, ево мњења лечпичког које гласи: рана на нззи, зараза ране на нози, гнојење и црвенп ветар коже, подкожног ткања и жил& ноге, тромбоза од воднице вене, зараз целе крви, слабост срца и плућа, малаксалост, ропац и смрт. Како је пра секцији био и члан саборског одбора др. Стева Јовановић; видићемо, шта ће сада писати Јаков. Захвални смо др Макају, који је предлагао, да је нужно услед којекаквих гласова, да се секцира патријарх; јер да то нвје учињено, „Застава" би и даље износила којекакве лажи. Јер, кад Јаков смеде посумњати да је патријарх раније умро, но што је објављено, где је био нрисутан п сам г. Епископ Митрофан и многп други; онда је њему шмарн изнети најлуђе лажи. Било је и до сада у срнском народу циника, и то обично српскгх мелезана; ал као што је Јаков, таког мајка српска није родила. На како је и он вршчанин, а у Вршцу има свакојаке смесе, за из весно у његовим жилама не гече српска крв, било са очине или материне стрзне. Србин или Српкпња нису у стању онаког циника родити, као што је он, којп се тако цинички понаша и после смрти патријархове. И још има и српских свештеника, а да не говоримо о световњацима, који не увиђају ко је Јаков, какву улогу врши, и дају се од њега водити. Уредник: Димитрије Руварац. протојереј. Јавна захвала. За време мога душепопечитељства у Липови, многи су дародаваоци пницијативом мојом на овоместну школу п цркву лепе жртве учинили. Сматуам за угодну дужност, да се истима најсрдачније јавним путем захвалим. На име: а.) благородном господину Јосифу Јагићу одветнику у Мохачу, који поклони овоместној школи потпун нов школски намештај, као и сва потребна нова школска учила но најновијим прописима у за-

једничкој вредности од 550 круна; б.) Јовану Ја иићу ратару у филијалу Безедеку, који је још за живота свога стрица пок. Мирка Јапића, споразумно са истим, основао фундацију на овдашњу цркву од 1000 круна за годишњи помен стричев; који даље о свом трошку у овоместној цркви даде св. олтар и салеју са дивним цемент плочама разне боје натосати; у св. олтару даде начинити прекрасно узвишено архијерејско место у заједничкој вредности од 600 круна ; који поклони светој цркви два потпуна црквена одјејанија за богослужење од финије тешке свиле у вредвости од 500 круна ; који поклони велико бронзано кандило над амвоном у вредности од 228 круна, и који напослетку поклони на царске двери завесу од црвеног сомота у вредности од 50 круна ; — г.) Живку Ђачванину ратару овдашњем, који св. цркви поклони нов полијелеј у вредности од 130 круна, као и једно ново потпуно црквено одјејаније за богослужење од фине беле свиле са везеним гранама у вредности од 190 круна, — и супрузи истог Софији, која је св. цркви даровала од финог српског платна (свиленца) свештенички стихар готов сашит у вредности од 25 круна; — д.) Ствви Вошњаку рагару овдашњем који св. цркви поклони од кина сребра кандило средње величине пред Распјатијем на иконостасу у вредности од 54 круне; — ж.) Младену МирковиДу ратару овдашњем, који даде обновити велике чираке пред св. олтарем п на исте даде вештачке цунлире зготовити у којима зејтин гори у заједничкој вредности од 36 круна, а зејтин даваће доживотно сам дародаваоц; — з.) Живку Еашанину ратару овдашњем и сестри истог Љубици. Први даде вештом руком насликати масном бојом на узвишеном Архијерејском месту Спаситеља у природној величини за 40 круна, а друга је поклонила дивно везен свештенички стихар од српског финог платна у вредности од 30 круна; — м.) парохијанци Мили БајиИки, која поклони тако исто свештннички стихар од финог срп. платна у вредности од 25 круна; — ј.) парохпјанкама: Ангелини Бачванин, Анки Лачанин и Анки Милин6ви%, које поклоннше св. цркви свака по један застирач од финог српског платна и вешто извезен — на налоњ ; — к.) Ангелини Кашанин Софији Бошњак, Маци Хорват, које поклонише фине застираче на целиваоницу; прве две дароваше сукнене застираче, а трећа од српског платна; — л.) Софи]и Ћоси%, која поклони фино из рађен од срп. платна застирач на Христов гроб. Напослетку нека је хвала и свима онима женскима,