Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 30

Рад УДРУЖЕЊА |

ГОДИНА ХИ.

Од округа се не може више тражити до 1,5 пфенига на сваких 100 марака порезе за одржавање друмова. |

У Угарској за дужину државних друмова од 8066 Кт предвиђен је буџетом издатак за 1902. годину на одржавање 6 122 300 круна; дакле на сваки километар по 759 круна.

У Хрватској и Славонији износи дужина државних друмова 1166 Кт и на њихово одржавање стављена је у буџету сума од 998 000 круна; дакле по 770 круна на сваки километар.

На послетку као пример узећу и Босну.

Од 1880. до 1895. године издато је на!

грађење путова 6245 670 Форината, а поред тога је утрошено

кулучарских надница људских о 291 100

сточних 2082853

што, кад се рачуна једна људска надница по

0,5 4, а сточна по 0,30 #, представља вредност

од 3270 405 1. На крају 1895. године било

је у Босни окруж. друмова 2 012 Кт. среских , 12756

стаза за коњанике и општин. путова 2 342 Кт..

За одржавање тих путова утрошено је те године 780292 4 и 503416 кулучарских надница са стоком.

Просечно трошак износи за окружне друмове 258 ШкКт, а за среске 175 ШКт, кад се кулучарске наднице претворе у новац.

У опште одржавање друмова врши се 200/) кулуком а 450/, новцем из редовног буџета. Материјал за одржавање узима са бесплатно. Окружни су друмови широки 5 ша срески 4 т. Обе врсте друмова имају камену подлогу од 20 ст. дебљине а озго туцаник од 15 ст. дебљине.

Максимални је успон код окружних друмова 99) а код среских 60/.

У ломенутој години било је 55 надзорника, редовних чистача 231 и сталних десетара 42.

На плату надзорника издато је 111 711,50 дин.) на куповину алата 23 577,30 дин.; на ремунерацију кметовима и муктарима 2 300 дин.

Ти бројеви, мислим, довољно говоре, да пре него што се доносе закључак о укидању кулука, треба решити питање како и чиме он да се замени.

Ако бисмо хтели да се кулук замени прирезом и ако не рачунамо више него 4000 Кт

друмова у Србији, које треба одржавати, онда би требало на рачун одржавања друмова имати на расположењу према Француским подацима око 2 милиона динара, према подацима из Босне око 2,5 милиона динара, а према подацима из Виртемберга преко 4 милиона динара.

Код нас износи непосредна пореза на земљиште око 5,5 милиона динара, значило би, поред других приреза, оптеретити народ само за одржавање друмова још најмање са 209/) од непосредне порезе на земљиште.

Кад се зна с каквом се муком пореза наплаћује, онда се ја бојим, да ће се и новац потребан за одржавање друмова тешко добијати на време, и да с тога наши друмови могу доћи још у горе стање него што су данас.

У Босни је покушано да се рад на друмовима може у пола заменити новцем. Резултат је био тај, да је од 254300 људских обавезника прве године заменило рад новцем једва 2300, а то је О 90; а од 178 876 сточних грла обавезних за рад на

друмовима једва је 360 грла замењено нов-

цем, а то је 0,206. Идуће године износио је

процент оних који су плаћали: за људе 0,680

а за стоку (0,250.

Дакле, као што се види, веома је мали 0, био оних који су више волели да лични рад или рад своје стоке замене новцем.

Уз то треба знати, да су у Босни обавезници друмски дужни да мање раде на друмовима него што је то случај код нас. ·

Докле су по нашем закону о сувоземним јавним друмовима лица која данак плаћају обавезна да на јавним друмовима раде годишње највише до 15 дана, а у изванредним случајима и више, дотле је у Босни дужно свако мушко лице од 16 до 60 година да са својом стоком бесплатно ради на друмовима 4, највише 6 дана годишње.

У осталом и нашим законом предвиђено је у 5 10. а према допуни од 1870. године, да општине већином гласова на збору могу заменити лични рад новцем.

(С тога је вредно прикупити податке, колико се општина у појединим окрузима користило том одредбом законском.

Колику вредност представља кулук, може се ценити из овог рачуна. Број кулучарских обавезника може да изнесе код нас на 250 000, а број стоке око 150/000. Ако рачунамо да сви они раде по 15 дана годишње и кад рачунамо једну кулучарску надницу по 0,80 ди-