Srpski tehnički list — dodatak

| година ХШ.

=

Рад УДРУЖЕЊА

стран предузимач радити по предвиђеној | нашој цени у првом обрачуну. У напред велимо, да смо тврдо уверени, да ће цене по | километру у овом другом случају бити знатно веће.

Према учињеној поставци потребно је

капитала:

: За пругу Параћин— Зајечар. 6182 000д. |

Сталаћ— Ужице 5768000, Београд—Ваљево 3320000, Крагујевац— Чачак 2 350 000, Пожар.-- Жагубица 4 120000„

не од 840 000 динара имао би да служи као гаранција за отплату дуга и инте- | реса на позајмљену суму, ако би се у опште банкарске куће задовољиле том гаранцијом. | Но свакојако би, тим пре, што би се, одмах по довршењу, поједине пруге интабулисале на прво место за рачун дотичних поверилаца. Усвојивши то, држава треба да има 21 740 000 | ефективних динара, или по садањем курсу зајма (77 са 50) да учини стварни зајам од 28 234 000 у округлој суми.

Очевидно да емисија овога зајма не мора бити од једном но у ратама, пошто је годишње потребна сума од 3.623 000 динара ефектив- | них или 4 706 000 стварног зајма. Но узевши рачун то, да би емитовање свих 21740 000 динара одмах по закључењу зајма вукли интерес за време грађења од какве сигурне банке, па ма тај интерес не био већи од 39/, — боље је одмах узети целу суму'. Нека је даље рок | амортизације 20 година, узевши 509/, интереса и 30/) отплате, то би се годишње имало плаћати у име интереса и отплате 2258 720 динара ефективних, а то се не би дало подмирити интересом на новац у банци и годишњим прирезом. Да је тако показује нам овај прост | рачун.

У првој години грађења приходи су: одприреза (240 0004 340 000)=

интерес на новац 30/) од суме

2 “ „ 3. РАИ" + » »

У »

1260 000 д

21740 000. 652 000 д. | Свега · 1912 000 д. | А расходи су: отплате, и интерес . 2258 720 д. Не достаје 346 720 д. | ' Ова поставка да ће позајмљени новац вући интерес по- |

грешна је, а учињена је једино у корист грађења пруга са страним предузимачима-и финансирањем са стране.

у | најбоље на овај начин.

СТРАНА 51 Сличним рачуном налазимо, да у другој години грађења не достаје 875 210д. у трећој години грађења не достаје 983 900 д. у четвртој години грађења не достаје 1092 590 д. у петој години грађења не достаје 1201 280 д. у шестој години грађења не достаје "1959 9 Ол Не достаје свега динара . 2839 670 д.

Све веће недостајање прихода, ради исплате интереса и отплате, потиче услед изузимања 3623 000 динара сваке године, дакле смањивањем прихода од интереса на новац, који је на приплоду. Држава би дакле морала, да би својим обавезама одговорила, чинити нове зајмове. Јасно је већ по овом, да је овај начин грађења финансирањем са стране по оваком курсу п бржом израдом по све неповољан. На крају шесте године држава дугује ни мање ни више већ 22585 145 динара.

Од колике би штете по државне интересе био овај начин израде, показаће нам се Узећемо исплаћене суме готовим новцем за извршење свих радова, као и плаћен интерес на узајмљену суму

| новаца не само за 6 година, дакле за време

грађења, већ за свих 14 годана. Ово чинимо с тога да би упоређење са првим начином израде било што тачније. Ево тих података:

Пака грађење « свих пруга

утрошиће се 21740 000 д. 2 Митерас за првих шест

година · |. 7797 279 д. 3. Интерес за осам " Идулих

година · 7 260 519 д.

Ко издато 36797 794 д.

"и остаје при свем том држава дужна 1725 804

динара.

Страховита разлика између ова два начина! Када градимо пруге нашом радном снагом и нашим капиталом — позајмицом у земљи — штедимо у издацима : 36 797 794 23 934 50012 863 294 динара. Сума са којом би саградили још најмање 250 километра пруга.

У ствари дуг од 11725 804 динара није тачан, јер приход од приреза за 8 година са чистим приходима свих пруга неће бити до-