Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 52

вољан за плаћање интереса и отплате за то време. Ево шта нам рачун даје:

Издаци за 8 година (интерес и от-

плата) износе: 9%х 2258 (==

Приходи су за то време: |

|. од приреза: 9 х 840 000=.

2. Чист приход од пруга које утичу на повећање прихода главне пруге: 300 1900х8=. . . 3600000 д.

3. Чист приход са главне пруге . 3.600 000 д.

4. Чист приход пруга Београд-— Ваљево и Пожаревац—

Жагубица јесте: 200 х 1500х 8=. . 2400 000 д.

Укупан приход 16 320 000 д.

Не достаје динара .

18.069 770 д.

6720 000 д.

16320 000 д. 1749 760

Из свега овога изводимо, да би плод јед- | наким околностима у току 14 година наша |

држава издала на страну у овом случају 12 863 294 динара, а по завршетку радова

била би дужна: (11725 804 - 5 839 670 + |

1749 760) = 18 3:5 234 динара или више но

у првом случају: (19315 234—6 240 000) = |

[3 075 234.

Сумарна израда пруга по овом начину стала |

би државу 25938528 динара скупље но у првом случају, не узевши у рачун интерес на горњи дуг.

Жалосна истина !

(Са ово мало рачуна доказано је: да је по државу боље и корисније да ради на начим први, као што смо предложили, јер тиме уштеђује суму од скоро двадесет и шест милиона, без мало толико колико јој потребује, да сагради још 500 километра нових пруга. (Ове циФре биће довољне да убеде и све оне, који верују да ће се имати више користи, ако се новац узме са стране по данашњем курсу, а израда повери страним предузимачима, а све тога ради да. се пруге што пре саграде. Даље нам оне објашњавају прескупу цену. пруге Београд –Ниш-—Ристовац, чија нам лоша израда обелодањује солидност страних предузимача.

Рад УДРУЖЕЊА а

ГОДИНА ХИ.

Противу овог начина финансирања и израде пруга говори сем тога и штетност овакве позајмице са стране. Последице такове позајмице осетиле би се у брзом и наглом скакању ажиотаже, која је и данас огромна, а која би после неког времена била 20 па и више на сто. А од каквих је штетних утицаја ажиотажа по све нас, а нарочито по трговце, увознике и земљораднике, није потребно ни говорити.

Може се наћи људи, који ће штетност овога начина приписати брзој изради за 6 година и захтевати израду пруга са страним предузимачима у истом року од 14 година. У том случају (уверени смо, да би нас пруге коштале бар неколико милиона скупље) ми ћемо претпоставити, да ће издаци бити истоветни, но тада нема разлога, који би ишли

у прилог израде са странцима. А разлози који

говоре против јесу: [. Страни предузимачи под окриљем сво-

| јих моћних држава увек су мање више го-

сподари на раду и надзор од стране државе не може имати нити има ону вредност коју треба да има и коју би имао, да пруге израђују наши предузимачи. А последица је тога: мање солидна израда појединих објеката. За то нам даје довољно доказа главна пруга са рипањским, грделичким, сталаћским тунелом И Т. Д.

2. Уступање израде пруга страним предузимачима штетно утиче на развијање и јачање капитала наших људи, који се тим послом баве и који су прпнуђени радити код странаца, као потпредузимачи са знатно нижом ценом, од оне, по којој ће они послове израђивати. Између државе као сопственика и наших предузимача увлачи се страно друштво као посредник и за ту услугу односи грдне новце.

3. Подизањем барака, које стоје у тесној вези са грађењем пруга, странци стварају једну установу за експлоатисање радника, те и отуда црпу за се користи.

4, Што би се новац утрошен за грађење већим делом изнео на страну. Ради јаснијег прегледа да се послужимо приближним рачуном :

а) нека је зарада предузи-

мачима само 200/,, то чини. 4348 000 д. ђ) за шине, ситан прибор п возна средства 7'000000,