Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА. 12

Поред једначине 2) очевидно је да као услов равнотеже свију сила у чвору т. с 3.) Ут + От. пут + От = 1 5пфт + 1 = От зјпдт Сл бати сума пројекција свију вертикалних сила дејствујућих наниже и навише у вертикали

равна нули. Чланови на левој и десној страни

једначине 3) представљају нам пројекције а “. 1 сила чвора т. на вертикалу и као што се а према . О а а (Кој [Е5 , Ут РО а зтрте-От-1 1 = От зп3т — От Зи = алт "еоват пзтоатет= = Атиодт. — Ат 1 1обт 1 Е: соввт 1абт— От - 1 соват 1 123 т. +1 ћт—<0— 5 бе] — Ало . Пошто је: кодт = ан | кабт = | Ке то ЈЕ: _ : : О 8 И И о Пи пп а —1)– о | ћи). Заменом вредности из 4) у о 2) добијамо : те Хт=От создт | 5 +Оте1 сорте 1. о о | (т Па — 5 – 0 (ћт -= —-ћт) | стављајући краткоће рада: = 7 = 2, == ~

От -- 1 созвт + 1 Хт 1.

из НАУКЕ И ПРАКСЕ

ГОДИНА ХМ!

обзиром на сл. 1 “7 мора постојати г и ова

| једначина :

из сл. 7 види, те пројекције сила Оти От-=1 морају бити супротног знака. Како је: Ат = От создт, те! = От-=1 со58т -=1

ЕЕ А || добићемо : 5

Хт = Хт (ди —дт— 1) 241 (дт—дт=-1) — = [2 (ћт—ћт—1)— Зт 1 (та —т) ЈЕ

[2т (етћт — ет — 1) _ 25 (епа ћта 71 ет) | _

= Хт (дт—дт—1)+2т 1 (дт—д те 1).

ћт “Пт _ 2т (от ет—1 МА 2] (бтћт— ет] ћт _ 2тбтћт—атат—1) 2151 (отићи 1 — дати) 1 ћт ћт ћт ЈЕ ћт = = ПА АИ И РА та ОИ реза – =дтћт |= = | Гдтћт—] —дт—1 ћт Па = – (бтићл-+1 — дел Ала], на послетку добијамо: 5 ћи —1—2т— +1— от пен (по аи та ћт—1— ет ПИР а | ст ит 1 И га (2 Ди | т ћт ћт пт

= 2т дт—1—2т 1 ду --1

Вредности Хт, Хт 1... дате су и зависе од оптерећења моста, нагиба појасних штапова према хоризонтали и ширине поља а.

По обрасцу !.) одређене вредности Хт.

нешто су веће од стварних, пошто смо ми замислили, да су чворови горњег појаса зглавкасти, што строго узев није случај, те су фактички праве вредности Хт нешто мање. Због овог неслагања претпостављеног са правим стањем ствари, уводи се као што ћемо доцне видети извесан степен сигурности л.

Савијање вертикала, па према томе и прираштај у њиховом напрезању поред оног од _аксијалних сила може бити:

1) Услед ексцентричног оптерећења Рт сл. 4—5 које повија попречни носач, па тиме

изводи и вертикалу за угао еластичне линије из њеног првобитног вертикалног положаја. 2) Услед хоризонталних сила Хт дејствујућих у чворовима горњег појаса на одговарајућим крацима ћт, дакле услед момента Хт ћт и напослетку _ 3) Услед савијања саме вертикале под

утицајем силе Хт.

Сва три наведена утицаја даваће укупно савијање вертикале, које ћемо у опште означити са дт, ово савијање јесте линеарна

функција од Рт и Хт, према томе бићеи

једначина за дт овог облика:

'дт = х Рт = д Хт, у којој су хи фр извесни коефицијенти зависни од оптерећења полурама и његових димензија. |

пат т.ј. мора |

> + “2 % +