Srpski tehnički list — dodatak

_ ГОДИНА ХМ.

ИЗ НАУКЕ И ПРАКСЕ

СТРАНА 13

Ако последњу једначину за дт решимо по Хт имаћемо: оХт = дт — =» Рт или: | ;

- ЈЕ 7. : Хт = | дт — С Рт. Стављајући

пи 5 | = ут добијамо: П)..Хт = а, дт—7,т. Рлп.

За сваки чвор л можемо поставити по две једначине облика једначина 1) и П) чиме добијамо два пута онолико једначина колико · имамо чворова, за сваки чвор имамо по две непознате тј. Хт и дт, из којих се једначина непознате могу одредити цртањем или још брже аналитички. -

Еј, —1800000. 74820—134676000000 Еј, —1800000. 114780—20660 ит.

За ма какво симетрично оптерећење посматраног попречног носача силама Рт доби-

ћемо угао нагиба т, његове еластичне линије

– > Бем == 5/2 _ сл. 11 по обрасцу: | с Бр 71) о е

где нам Ми |, означују моменат односно доментну површину сила Рт, која је пре-

С ИН

КГ

ст

Да би све досадашње објаснили, узмимо један бројни пример. Нека нам је дат отворен железнички мост са параболским носиоцима распона |= 36 т са једнаким пољима А = 3,6 т и једним колосеком на доњем појасу, попречни носиоци нека имају у свом средњем делу и по једну појасну плочу, остале димензије виде се из слика:

Попречни носач, чије се димензије виде из сл. 10 има ове моменте лењивости :

• = 74820 ст. без појасних плоча. Ј; = 114780 ст. са по једном појас. плочом.

Узимајући за гвожђе од кога је носач израђен да је модуо еластичности Е2=1800000 кг/ем“, имаћемо производе

_ ст. = кгем. = 13467,6 шп =13468 (пп.

стављена у сл. 14. Е и ] модуо еластичности односно моменат лењивости попречног но- | сиоца, вертикала полурама мораће се извити за исти угао с, као и попречни носач (види 65 15) |

(С обзиром на сл. 14. у нашем случају имаћемо да је:

_____ > Бо оешоо оца с 60 Пло _ Ори 8 | о о = - 2 1 2 Пеј | Еј 8: тааа 1 20680. | 20660 : | = __овјРт = 0,000108 Рт = "00000 ИЛИ

__1) 100000 т,=10,8 Рт, чиме је и утицај Рт на угао «с, одређен. |

Попречни носач поред горњег добија и извесно повијање односно напрезање и од

момента Хтлћт сл. 11, чија је моментна 00

" 2) 100000. то' 12,97 Хтћт, чиме јем утицај на угао то од момента Хт ћт такође одређен. |

Како се вертикала, везата за попречни носач савија поред наведеног и услед хоризонталне силе Хт сл. 12. то ће и ово

; ћ | У Отуда: 3) д зен ЈЕ (Хт.Х)х.ах. _ Хи а хоха

ЕЈ [0 ментна површина сл. 12. За ову једначину "у моменту Хт. х ваља х рачунати увек од _ оног краја где се повијање д тражи.

Ако је вертикала састављена из четири угаоника 7. 7. 1, 1 см. са проширењем од _ горњег ка доњем појасу сл. 13 тако, да у

површина представљена у сл. 14. Овај моменат имаће и свој утицај на угао го, за вертикалу, који је слично горњем дат једна-

Боа АЕ чином : 7 – = ЕЈ = Хит Еј вЕ|= 0,0001207 = 121 527 или :

савијање имати свог утицаја на положај вертикале после деформације. Повијање вертикале наслободном делу, т.ј. у тачци т, (сл. 12) "ако га означимо са д, биће дато обрасцем: 5 ПДЕ х. 4. о ЕЈЕ

ћт Вог

ЕЈ = ЕЈ ' дну има ширину 40 см. између тежишних осовина, имаћемо да је моменат лењивости једног угаоника за тежишну ! осовину: 1—63,6 см“ а његов пресек 2=14,2 см“ Моменат лењивости пресека вертикале на месту с-с сл. 12 и 13: а за тежишну осу х-х биће:

где је Мх = Хт. х.

где је Ро“ одговарајућа мо-

| 2 2' 2 јем+а Р(Е] = + Ба је 4 (636 + 1422 |