Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХУШ,

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

| ИЗ НАУНЕИМИ ПРАНСЕ Хримека утицајних линија на статичко рачунање подужних и попречких носача Код железжичких и друмских гбоздених мостова.

: (са једним листом слика)

од М. Турудића ванр. проф. Универзитета.

[. Општа посматрања.

До потребних димензија подужних и попречних носача и броја закивака за њихово узајамно везивање, долазимо аналитичким или графичким путем.

У оба случаја претпоставља се као познато, стално и покретно-прелазно сптерећење, као и узајамни распоред носача.

Оптерећење може бити посредно или непосредно, једнако подељено, концентрисано или комбиновано, како је кад мост удешен искључиво за железнички, друмски или комбинован саобраћај. У последњем случају, поред концентрисаних покретних терета, састојећих се из точкова кола, можемо имати и једновремени, једнако подељени покретни терет од људске навале, а уз то још и стално оптерећење од сопствене тежине конструкције. ;

При рачунању подужних и попречних носача јавља се потреба, за одредбу реакција, момената и трансверзалних сила.

Сваком подужном или попречном носачу на мосту, одговара извесна одређена површина коловоза, у границама које, сви терети стални и покретни, имају утицаја на његово рачунање; ту површину назваћемо утицајним пољем дотичног носаса.

У границама утицајног поља, стални терети имају тачно одређене положаје — нападне тачке, утврђене самом конструкцијом; покретни пак терети код чистих железничких мостова, могу нападати у повољним тачкама шина, које не могу напустити, те су им шинама путање тачно фиксиране.

Код чисто друмских мосгова, са таквом ширином, на којој се могу размимоилазити два, три или више возова кола са запрегом, у истим или супротним правцима, са евентуално једновременим, једнако подељеним покретним оптерећењем од људске навале, моћи ће покретни терети заузимати разнолике положаје, у утицајном пољу посматраног носача.

Јасно је из наведеног, да ће за одредбу реакција, момената и трансверзалних сила, па према томе и димензија подужних и попречних носача, бити теже одредити најнеповољније положаје покретног оптерећења, у односу на тражену максималну вредност непознате код друмских, но код железничких мостова. Нарочито је ово теп ко, ако се при рачунању служимо аналитичком методом, која се једино излаже у стручним делима, не дајући при том никад јасну преставу најнеповољнијег оптерећења.

За решавање постављеног задатка, далеко је прегледнија, елегантнија и лакша графичка метода, са утицајним линијама, што ће се из ниже изложеног видети.

Више годишње искуство, које сам имао у Министарству Грађевина, и са својим уче ницима, при решавању ових задатака, аналитичким путем, дало ми је повода, да што детаљније разрадим, далеко прегледнију и лакшу графичку методу, са утицајним линијама за рачунање подужних и попречних носача. Примену графичке мотоде, за одредбу: реакција, момената и трансверзалних сила, за све средње и крајње подужне и попречне носаче и конзоле, изложићу како за железчичке, тако и за друмске мостове.

Одредба само максималног момента графичком методом, са утицајним линијама, за један средњи попречни носач друмског моста изложена је једино у „дензећ! -у фдез оез(егг. Јпоетецг ипа Атћнекјеп — Уегетез 1901. Ме. 10. 5. 166.“

Сматрам, да ће бити од користи, ако у овом чланку изложим, сем третираног у наведеном часопису, разрађену и проширену графичку методу, за рачунање свију подужних и попречних носача, обухватајући њиме још и рачунања реакција, момената и трансверзалних сила за све подужне и попречне носаче и конзоле код железничких, као и за средње и крајње подужне носаче код друмских мостова, чега у поменутом часопису нема.