Srpski tehnički list — dodatak

Род. ХУШ. — 1907..

__„ориски технички листе.

Стр. 63.

јални притисак Р дејствује, неће уједно пасти са те. жиштем 5 бетонског пресека, него ће ова тачка за одсгојање е бити ближа крутоме пресеку гвожђа. (Код сразмерно незнатног пресека гвожђа може се за нападну тачку силе узети тежишна тачка укупног попречног пресека.) Дакле, код несиметричне арматуре тежиште армираног пресека помера се на ону страну где арматура лежи. Услед тога у симетричкој оси пресека дејствује једна аксијална сила тако, као да она лежи ван средине, у пресека једнаке вредности.

Прорачун бива на следећи начин:

Затежућа сила, која дејствује у средини целокупне арматуре пресека даје моменат.

гежишту гвозденог или бетонског

Ме = се Кес

ако са с сзначимо одстојање арматуре од тежишта.

Да би отклончли овај моменат унутрашњих сила мораће се центрична (аксијална) сила да помери за дужину е која се одређује из једначине:

Ре = (се == Гор) Кефе.

Кад се при томе узме у обзир и то, да и пресек бетона такође лежи несиметричро према центричној сили услед додатка гвоздених делова. Обично се утицај од — се за површину Ке занемарује и услед тога се добоја :

Р.е == бе Кес

Сменом вредности за се из једначине (16) добија се:

аб с Ар НЕ. Еђ - пр Ке К или кад се стави однос = == У добиће се: га љие 6 ван А | И 7 п

Према томе свако влакно пресека трпи двојака напрезања : !.) једно равномерно притискујуће напрезање од аксијалне силе Р, које се одређује из једнач. (16) и 2.) једно савијајуће напрезање, које производи моменат Р.е, чији ће се прорачун доцније изложити.

При прорачуну напрезања у сводовима треба дакле крак тангепијалног притиска, однесеног на тежишну осу свода повећати за количину (е. Ако се хоће количина е да одреди графичким путем, онда треба армирани пресек редуковати на бетонски пресек исте вредности. За п == уб са обзиром на напрезање бетона на месту где је арматура положена мораћемо ту површину армагуре да учетворостручимо

разуме се тако, да се при томе положај тежишне ли-

•

бо и се, по томе из једначине

патарена вене

вије ни у колико не промени. Тиме се добија један бетонски пресек, чија тежишна тачка т пежи у одстојању е од првобитне тежишнза тачке 5 јединачног армираног пресека.

За опште решење овог задатка треба нормапна напрезања прорачунати као што је показано у Хе 8.) дакле, прво треба по обр. (22) и (23) прорачунати (16) израчунати нормална напрезања ођи се која долазе од момента 6: а производи га аксијална сила Р, при чему се одстојање е израчунава по обр. (29 а). Задржавајући при томе и даље сва ранија означења добићемо за укупно напрезафе бешона па притисак

2 (М — Ре (ЕУ

сђ ==- + Паз ЕШ аи је 90) С пе

и за истезање гвожђа

1 М = пи ИЦ ЕРИ зе (31) " о Ке (4 -- = Ра Ако се и на савијеној притиснутој страни пре-

сека налази арматура Ке то треба и за њу, поред напрезања на савијање, о редити и споредне моменте Р.е исто онако, како су напрезања на савијање одређена у Ле 8. По томе ће укудна напрезања бити

је па И а ал с 82 и ар (по ке а и | Р дну ' ПРВЕ ври ан а ОрА ко. се = бе спец кеја (33)

=== 8 ћ

1.) Аквијални притивак (услед којег може да наступи прегибање (превијање)

— Пошпорг, стубови)

Потпоре се рачунају као високи стубови на јачину противу прегибања (превијања, Клек ге оке).

Кад је неко тело у доњем свом крају вертикално узидано а на његовом горњем крају у правцу његове вертикалне — уздужне — осе дејствује нека сила Р на ниже, а нападна јој је линија у поменутој оси тела, то ће ова сила тежити да тело у правцу дејства силе згњечи и спецафичко напрезање услед притиска е сваком пресеку тела биће:

где Е означава пресек тела.

Познати Ајлеров образац о јачини код високих стубова за једнородни материјал гласи: