Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 16

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

Год. ХГХ.

Даље ка средини носача узенгије се постављају раздаље једна од друге, док напослетку не буде:

Уе=—= 7045. 7. 5,

На ма коме произвољном месту на носачу је

смичућа сила == М и одстојање узенгије 5 == == = __Уја—%5.ћ

Поједине вредности за У могу се узети нз дијаграма смичућих сила или се могу аналитичким путем израчунати.

Друго је решење следеће: претпостављајући, да на носач дејствује равномерно подељено оптерећење, израчуна се број узенгија за једну половину носача

из обрасца ф=вљиј т, — +5 |. Бе. +. (тет== 9) а 800 амин 3200 . |.

Овде је узето, да је сталан однос узетих смичућих сила за цео носач, у колико оне придолазе на узенгије и бетон. Тиме је постигнута сигурност знатнија.

Стварна подела ових | узенгија за једну половину носача, врши се графијским путем као у сл. 44. овако :

| чл Подели се дужина АА! == => у 1 једнаких делова

у подеоним тачкама подигну се управне до пресека са полукругом описаним преко А А', за тим св забоде шестар у А' и пренесу се све пресечне тачке на АА4! — Овако добивене подеоне тачке одговарају распореду узенгија.

До исте цељи доћи ћемо и применом кореног закона, дакле у средини носача по сл. 44. пренећемо у произвољној размери корене од1.до1!, последњу подеону тачку у! спојићемо са А и повлачити одговарајуће паралелне, Означимо поједина одстојања узенгија од средине носача са 51 5, 58 ит.д. онда је:

1: | Т дакле а = 4

1 ти ПиНи 1 кој рт + кеј

58: 1/2 === 2 и | » 53 == ~ |- итд.

5 У =

-+,: /2 —

Принцип оваког графиског решавања исти је као и код решења троугла од воденог притиска. Јер и дијаграм смичућих сила је такође један троугао, и да би појединим узенгијама додесили једнаке силе ми морамо овај троугао да разделимо у једнак број комада површина. У осталом препоручује се, да се и у средини носача уметну узенгије у једнаком одстојању. У пракси се често не узима сувише строго подела узенгија, већ

= Ета ~

су на ослонцима најмања. (Ово олакшава и радницима полагање узенгија. Узенгије се полажу управно на носеће штаповг.

Даље кад се прекорачи вредност од %о == 4#,5 кгрем“ онда треба и један део арматуре навише преасавити под углом од 45%. Пробама је утврђено да у ојачаном бетонском телу дејствују и косо управљене силе, јер се код оваквих проба показале пукотине у правцу под 45%. У овом правцу дакле дејствују само притискујућа и истежућа напрезања (трајекторије напрезања). Трајекторије напрезања дејствујуће унутрашње силе расту са смичућим силама, дакле изнад лежишта су највеће. Пошто су на ослоначким тачкама плочастих носача моменти или == о или су негативни и према томе у доњој зони не појављују се никакве исте жуће силе. Џресавијање арматуре, са обзиром на моменте савијања, не само да је дозвољено него шта више и потребно је. Изнад ослонаца континуивних или узиданих носача пресавијање арматуре и иначе је потребно.

Графијска одредба т. зв. А-полигона, који ограничавају дијаграм секућих сила од променљивог оптерећења бива по сл. 45. на сљед. начин: Пренеса се

"влак терета почев од А ка В тако, да терет | дође

изнад В. За тим се на управној у А почев са | пренесу сви терети, и за полно одстојање |! узме се ду жина влака, а тачка В као пол, и овом плану сила нацрта се одговарајући верижни полигон. Ординате између А-полигона и хоризонтале А-В равне су секућим силама 0. Сматрајмо сада А-полигоне приближно хас праве и онда за одредбу одстојања узенгија можемо да употребимо исту графијску методу као и за равномернс оптерећење. У сл. 46 представљена је графијска мгтода како за одредбу. положаја узенгија, тако и за одредбу места где треба гвожђа арматуре пресавити. Бетон треба на себе да прими само смичуће напрезање од 4,5 кгрсм“, док међутим остатак смичуће силе треба пренети на косе шипке у виду истежућих сила. Узенгије имају да приме укупно смичуће напрезање. Пошто дакле један део од Утах дакле Уђ има да прими сам бетон, то онда преостаје шрафирана површина К, која представља остатак смичућих сила, да ју на себе приме као силе косе шипке арматуре. — '

Одстојање с од ослонца до места где треба пресавијање гвожђа одпочети, изналази се из услова, да на томе месту смичућа сила сме да буде само

4,5

то

а И а И е

Овај се услов задовољава кад је

„иако | Утах 12

(1 == распону носача)

Даља се пресавијања врше у што краћим одстојањима на делу од почетка тачке пресавијања ка о-

се задовољавамо са 2 или 3 одстојања узенгија, која | слонцима, Ако немамо довољно шипака за пресавијање.