Srpski tehnički list — dodatak

Отр. 4

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист,

"Мостови од ојачаног (армираног) бетона.

[, Врсте бетонских мостова.

Према статичком дејству носача разликују се два типа мостова: а) мостови са шравим носачима (гред ни мостови); 6.) лучни мостовп.

Све разне системе мостовских конструкција од ојачаног бетона основане су на једнаким принципима и разлика је између појединих система само у облику носача или у начину употребе у распореду гвозденог скелета (арматуре).

Бетонских гредних мостова има готово свију врста као и код досадањих конструкција, Од бетона се граде:

1) Пропусти и канали.

2.) Мостови са ребрастим носачима. Код ових се мостова носачи постављају испод плоче која носи коловоз. Употребљавају се само за веће распоне, код довољне козструктивне висине;

3.) Носачи са коловозом доле. Граде се за "веће распоне, кад је конструктивна висина ограничена И код ове врсте мостова, као и код гвоздених, оба главна носача носе конструкцију коловоза, која се састоји из плоче подупрте секундарним попречним и подужним носачима;

4.) Решеткасти носачи са коловозом доле или горе; и

5.) Испуштени или консолни носачи.

Мостовски носачи сами по себи или су слободно подупрти, или су континуивни или лучни (узидани лучни носачи). У самој ствари потпуног узиђивања не може никад бити; напротив узиђавање може бити само делимично нарочито ако су и стубови за мост саграбени од бетона. О овој околности се мора водити рачуна у толико пре, што се при рачунању конструкција као слободно подупртих при распореду арматуре мора обратити пажња и на то, да се у близини ослонца могу појавити негативни моменти савијања. Кад се граде континуивни носачи, онда њихови међустубови морају имати добар и сигуран темељ. То исто важи и за лучне мостове, код којих стубови (одупирци) морају бити непокретљиви.

П. Начин спајања гвожђа (арматуре) са бетоном.

Напоменули смо, да је моћ лепљивости малтера

са гвожђем врло знатна.“) Да би било присније везе између бетона и гвожђа, гвоздеве шипке, које се упо-

требљују за арматуру морају се нарочито обрадити на њиховим крајевима.

За арматуру се употребљују већином и готово искључиво округле гвоздене шипке од 10 до 40 т. пл. у пречнику од топљеног гвожђа (Еиззетзеп). Ковно се гвожђе (5 ећугету5е1зеп) ређе употребљује јер му је мања

) Срп. Техн. Л. стр. 59 год. ХУШ.

јачина. По потреби узимају се две, четири, осам или више шипака једна поред друге или у редовима. Шипке изложене истезању треба на њиховим крајевима, пошто се претходно загреју, савити у виду папка (сл. 1.) да би чвршће лежале у бетону. Готово искључиво се употребљују праве шипке; изузетно се узимају савијене шипке за лучне мостове. Даље се код МбЏетг-овог система за арматуру употребљују и пљосната гвожђа, на која се занитују мала угаона гвожђа а носећа ребра израђују се по линији момента савијања. Употребљују се и разна фасонска гвожба, а сем тога се бетон умотава са танким спиралним гвожђем са ниским ходовима (систем Сопзјавге).

Код континуивних носача, који на ослоначким тачкама трпе напрезања од негативних момената савијања, треба половину гвоздених шипака пресавити и тако их положити, да оне у средини распона дођу ближе доњој површини носача, а на ослоначким тачкама, напротив, да се приближе горњој површини (сл. 2.) да се дакле шипке изнад лежишта поставе близу и горње и доње површине носача. Код мањих распона шипке прелазе без прекида и преко лежишта.

Поједине се шипке спајају међусобом (сл. 3.) на следеће начине:

а.) шипке се положе једна поред друге и обе се обмотају жицом.

6.) шипке се спајају помоћу двојног завртња.

в.) шипке се спајају заваривањем у ватри. Заварени делови шипака постављају се у близини лежишта а код узиданих носача на њиховим превојним (инфлексионим) тачкама. Код гвоздених делова изложених притиску (арматура у стубовима) спајање се врши парчетом од гасне цеви у коју се увуку крајеви обеју шипака.

За пријем секућих (смичућих) сила служе узенгије (Вагеј, еблет5) (сл. 4.), које се граде од пљоснатог гвожђа 30—60 та. ширине и 2—4 ши. дебљине или и од округлог гвожђа, које се савија делом у загрејаном делом у ладном стању. Понеки конструктери за арматуру граде делимичну или потпуну мрежу од гвожђа и употребљују и ваљане гвоздене носаче, а код неких се система узенгије утврђују директно на гвожда. —

ПТ, Пропусти и канали.

Пропусти су мостови у маломе стилу и служе за спровођење мањих водотока испод путева и железничких насипа. Пропусти имају два паралелна зида стуба — и међупростор се покрива плочом. Граде се и двојни пропусти са средњим стубом, који се умеће да се скрати распон плочи. (Од значаја је положај пропуста, према насипу нарочито код постројења за одводњавање, где се граде на најдубљем месту испод насипа, због тога их треба по могућству увек постављати управно на правац насипа. Стубови и крпла за пропусте граде се од ломљеног камена у цементном мал-