Srpski tehnički list — dodatak

_ Год. ХХЛ

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

Отр.5

теру а ређе од цигаља. Код сумњивог земљишта темељи се граде од набивеног бетона, а у понеким случајевима и од армираног бетона. Унутрашње стране стубова граде се вертикално а спољашње под нагибом (косо) или у виду степена ради боље стабилности. Дебљина стубова износи у обичним приликама најмање 50—–60 см. Само кад се целокупан пропуст гради од армираног бетона сме се узети мања дебљина за сту. бове од напред изложене. Кад се и стубови граде од армираног бетона, онда се, из обзира на земљишни притисак, арматура поставља на унутрашњој страни стубова. Грађење стубова од армираног бетона само је онда оправдано и корисно, ако арматура образује једну целину са стубовима, плочом и темељном плочом и тада имамо посла са једним правоугаоним цевастим пропустом (сл. 5.)

За обичне случајеве довољна су два паралелна стуба. Напротив, кад је потребан већи отвор за протицање воде, онда се препоручује, да се уметну један, два, највише три стуба, да би се избегле сувише тешке плоче. Овакви су пропусти пробитачни и имају практичне вредности само онда, када је незнатна коструктивна висина, у противном је случају практичније гра-

дити заведене пропусте. Кад су темељи сумњиве природе, онда се стубовима

морају додати довољно широке темељне стопе. Може наступити и случај моћу бунара. У таквим случајевима препоручљиво је градити темељну плочу испод целог пропуста, која ће уједно служити и као дно пропуста и коју треба ради боље поделе терета за 20—30 см' проширити ван стубова. Да би се добила коритаста површина за отицање воде, може се дно испод пропуста поплочати, или саградити око 20 см. дебелу калдрму у хидрауличком малтеру. Кад су темељи стубова подвојени, с претпоставком да је темељ добар, онда је довољна 15—830 см. дебела калдрма на песку или шљунку. На дну дужих пропуста са одвојеним темељима на њиховом почетку и свршетку као и између ових граде се 50—60 см. у квадрату спојни зидови (Негдтапет). —

Плоче за покривање пропуста постављају се на стубове тако, да се ћошкови избегну, јер се тада може на лежиштима скупљати вода. ћошкове треба дозидати или круну зида на неки начин закосити.

За шприну плочиног лежишта важи правило ширина лежишта > дебљини плоче. Ако је само један отвор, онда је довољна слободно лежећа плоча која се гради на лицу места помоћу оплате. За мале распоне може се покривач израдити у фабрици у комадима. од 1,00 метра дужине. Тиме се штеди на оплати није потребно дуго задржавање прекида у саобраћају при грађењу и лако је за растурање када треба пропуст чистити.

Препоручује се са статичког и економског гледишта, да се плоче у њиховој средини саграде дебље но на крајевима и да им се да облик, који одговара

фундирања на шиповима или по-

то, што се води рачуна о опадајућем или растућем мо. менту савијања и друго, орска вода са пропуста. Ово одводњавање постизава се одговарајућим насипањем односно бетонисањем. Код сложених пропуста, који су покривени плочама положеним једне поред друге препоручује се бетонисање.

За одупирање насипа на пропусту граде се на че-

што се лакше одводи мете-

оним странама плоча мала узвишења, која спречавају клизање бокова насипа. Сем тога корисно је на ивици плоче одоздо направити и капавицу (МУ аззетпазе). —

Дилетационе фуге су само онда потребне, кад је дужина плоча за покривање већа од 10—15 мет. У таквим се случајевима поједина парчета плоча раздвајају уметком од хартије и све се подеоне фуге добро покрију. И поред свега тога, извесно покретање појединих плоча.

опет се мора омогућити

На место камених плоча употребљују се плоче од обичног бетона само онда, кад су распони сасвим мали Оне се претходно саграде и онда полажу као и плоче

· од природног камена. —

Употреба бетонских плоча је ограничена, јер код мало већих распона потребна је знатнија дебљина плоча, и због тога су оне скупље од камених плоча. —

За обичне случајеве, потребно је плоче армирати. За арматуру плоча мањих распона довољне су само носеће шипке, које треба поставити што ближе доњој

| површини плоче. Код већих распона и већих оптере-

ћења треба сваку другу носећу шипку пресавити на-

| више; ако је ширина плочиног лежишта већа, онда може

бити говора и о делимичном узиђивању плоче, јер се у том случају на лежиштима мора водити рачуна и о негативним моментима савијања. Ако су стубови саграђени од бетона или ојачаног бетона и са плочом образују једну целину, онда треба на крајњим тачкама начинити нарочито јаку арматуру, са јаким ленгерима (Уегапкегипсеп), узенгијама и подеоним гвожђем (УетбеПипезејвеп). За арматуру се по правилу узима округло гвожђе. У Америци се узима и Убтевклтеђај за мање пропусте као основа у плочи; код већих пак пропуста поред тога узимају се још и округле гвоздене шипке. У овом случају Збтескнеба] замењује подеоне шипке. Мање се употребљују ваљани носачи, који се полажу у бетон као у слици 6.

Кад имамо два или више отвора онда се они могу са потребним бројем обичних плоча покрити, које треба у доњој зони армирати. За одвођење воде је потребно нарочито бетонисање као што сл. 7. показује. Напротив ако се употреби једна заједничка плоча за све отворе, онда ће се изнад потпорних зидова у границама целокупног отвора пропуста појавити негативни моменти. Треба дакле на овим местима у горњој зони плоче поставити арматуру за пријем напрезања на истезање, која се ту појављују. Такве се плоче граде на крајевима тање а у средини дебље, и нарочитим насипањем

линији ма«сималног момента. Овим се постизава прво | постизава се боље одводњење. И пропусти са више

.