Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХЛХ

На овоме месту да повучемо паралелу о коштању између првог начина решења и трећег. По првој траси коштало би: 1. два моста од 50 м. преко Тимока са доњим и горњим стројем по ценама_које има предузимач по 70.000 дин. 140.000 дин. 2. Насипање пруге између 2 моста на дужини од 700 метара са просечном висином насипа 2'5 м. кубатура насипа је 12162.5 по 0.68 дин. .. 8270.50 целокупно коштање је 148270.5 Док корекција по грађевинским књигама кошта. 1.) копање корекције 49910.00 м" х 0.84 дин. = 35456.00

2.) „ темеља за трпанац 1524.0 Ж 0.68 = 1038.00 3.) додатак за копање под водом

925.0 ж 3.20==2960.00 4.) 5)

израда трпанца израда калдрме од 0.50 3307 Х 8.20––27117.40

6.) израда калдрме 0.30

9554.0 Х 8.00 –20432.00 |

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

350 ~ 5.4—1890.00 !

засведен пропуст од 2 м. на км.

4 _4- 198 –6660.0 Свега 95551.72

Из горњих цифара види се да је корекција не

само са техничког гледишта боља већ и јефтинија. |

Остаје нам још да видимо каквих је промена било у Тимоку услед корекције. Услед тога што је корекцијом смањена дужина Тимока, пад је на том

Стр. 19. делу знатно порастао па и брзина се повећала те због тога и отицање велике воде било је брже. Пређашње поплаве, која је плавила цео клуч Тимока готово два пута годишње, с пролећа и с јесени сада готово нема. Брзо нам се је дала прилика да то констатујемо, јер је прошле године с пролећа Тимок јако био надошао и достигао своју готово највећу висину. На корекцији се приметило ово:

Да на калдрми није поремећен ни један камен, а трпанац је попустио делимично, услед тога, што је трпанац пројектован, као што се види из слике у равнини дна корекције а због велике брзине Тимок је готово на целој дужини ископао дно корекције за један метар и услед тога предњи део трпанца срушио се. После велике воде трпанац је допуњен и добио је облик као што је на слици у профилима 44500 и 4+920 тачкасто означен.

Тимок је дно корекције тако изрио, да је од равног и правилног дна начинио себи за малу и средњу воду друго кривудаво корито (—приближно синусоиди са осовином !» ширине корекције од калдрме и трпанца) а тиме продужио себи корито и смањио пад свој. Наравно да се ово све губи при великој води.

Кад је довршена оправка трпанца велика вода није могла више начинити никакав квар на корекцији и на том делу пруге имаћемо сигуран и добар пут жељезнички.

Зајечар. септембра 1908.

ЏП. Миленковић

Грађа за српску техничку Терминологију.

ПРИЛОЗИ

1. Путеви.

Пут, пута тп. — цеста Т. (у западним крајевима), дег Мег, фШе 5аззе; Ја гошће, Ја сћетте, мау, гоад, зада.

Пут служи за саобраћај људи и пренос разноврсних производа природе и људске делатности, али се у народу под путем подразумева свако место, преко кога се може слободно и без препреке прелазити (забране, рова, стрмености и т, п, Као пут сматра се и путања 1. фт. путањипа и стаза Кеа ти Кота ви ца, "аве' 2495зјејо, дег 5јео, Еиззрјад, Је зепег.

Данас пут као саобраћајно срество има шире значење но што је некад имао, јер, данас имамо разноликих саобраћајних путова. Тако:

Нухања и стаза су путови за саобраћај пешака, а по где кад и коњаника и прогон стоке.

Пут за саобраћај кола било са сточном за-

прегом било самокретних, велосипеда, коњаника, пешака и прогон живога мала. За ову врсту путева, чији смо наслов и горе исписали, у народу је стекао права грађанства израз друм т. (од грчкога дсовос) у новије доба насип т. (у нарочитоме значењу шљунком насутога — пошљунчанога пута), а чује се по кад кад и џада ћ (турска реч).

Путеви кроз насељена места, могу бити двојаки, или су то пролазни, (транзитни) путови који везују више места преко појединих насеља, или служе само за месни саобраћај, у коме случају имају назив:

Улица !. фее Оаззе, рјагеа, Ја гце

Сем овога чују се у народу за ову врсту путова и ови називи:

шор т. (у Срему); и

сокак тп. (Турска).