Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ.___

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 8

јање с обзиром на једначину 1) изражено следећом једначином :

__ (Му _ 1! Ја Ма) дтак пр Ер аруа.же Раба раван па ша ал Е

Образац 14) са свим је прост, јер се х, може лако одредити по обрасцу 5), односно, та се количина може лако и конструисати, она нам означује хоризонтално удалење тежишта 5, моментне површине Р, од вертикале кроз ослонац В, сл. 3,

За обрнут случај, т. ј. за а << ђ, имали би све обрасце сличне горњим. У последњим би обрасцима свуда дошло ђ место а, место х, дошло би х,

и место Х имали би х'ит.д. У крајњем резултату би:о би тад: == рађа а 15.) отах == ЗЕ ТТ Б. ха па је ша У вена дађ

хоризонтално удаљење тежишта 5, моментне површине РЕ сл. 3. од ослонца А).

Ји На лослетку за а => =) Тј ако би сила

Р дошла у средину греде, било би тад:

. Е По замени овог, у једначину 14) односно 15) добили би познати образац:

5 !

Р. = 102 ошта ни === 3 5; 1/ 2 | 1 – и

Повијање под самим теретом Р биће: (Мо)

ве == === ==

ВЈ

Ба АЗЕЈ |

В |] (Мо),

где је (Мс) други моменат изазват моментном површином 1. ј.

И] ___Рађ

(Ме) = Ај а — ћ 8 а 97 Х. а Ра 1 5 3 Рађх, — Рађ _ И о пи 61

___Рафр 4 аб Зађ

61 Пат по виј= _ _ Рађ за:г+ 65» + 9ађ—%3а/ _

= 6 пе

Раг

18 о (8 а + 66: + 9ађ—За(а+ђ)ј =

Рађ

123 а + 669 + даб — 3а"— 3 ађ)ј =

Ра" р

Разђе Е Разђа _ 19(а--ђ)

З(а += ђ): Разђе Ра»ђ“ | ацафђ) 54

(662 + 6 ађ) ==

Ра“ Бз(а =)

З (а - ђ):

или : Р аз ђе ЗЈЕЈ »

(Мо) 17) ој === БИТ === које је повијање мање од оног по обрасцу 14).

До истих резултата односно повијања лдолазимо, помоћу парцијалних момената, моментних. површина, с обе стране замишљеног пресека на носачу, образованих за вертикале кроз ослонце А, и

Замислимо да имамо на једном крају узидан а на другом слободан носач опет са константним пресеком сл. 7.; са свим све једно, да ли је носач узидан хоризонтално, или под извесним углом према хоризонту. Носач може бити произвољно оптерећен, но ми ћемо у нашим посматрањима замислити, да је носач изложен дејству једне силе Р,, која напада у слободном крају његовом. За такво оптерећење, биће моментна површина шрафирани троугао“ сл. 6. Највеће повијање д јавиће се за узето оптерећење у слободном крају носача, т. ј. испод силе Ру. Ово повијање дато је према Моровом ставу: једначином:

(Ма)

РАЈТ

у којој нам количина (Ма) преставља моменат моментне површине, за место где се повијање тражи,. т. ј. за вертикалу кроз слободи крај греде; Е модуо еластичности за материјал од кога је греда, ај. моменат лењивости пресека греде, који је по претпоставци константан.

Образац 18 може се непосредно применити и на одредбу повијања греде подупрте у двема тачкама, сл. 1—6. Нека је за греду А В односно, Ва. конструисана на буди који начин линија повијања,. за дато, у осталом повољно оптерећење силом Р., па ће повијање дс, у вертикали кроз нападну тачку силе Р, бити одређено ординатом С, р, линије повијања. Замислимо, да смо греду А; Ву, по свршеном повијању узидали у вертикали С, р,, За тај случај, моћи ћемо тангенту Т, Т, сл. 6., повучену на линију повијања у тачци [),, сматрати као носач чији се крајеви савијају под утицајем спољних сила дејствујућих лево и десно од места узиђивања, рачунајући у те силе и реакције. Повијања у вертикалама кроз ослонце нека су: да иф сл. 6., па ћемо као што се из слике види, имати ове односе:

а) "он

. — . — 1, — б , Пиве РЕПА А тј ет т = д:—д, п=6де—д) сем тога је повијање у вер

тикали кроз С из слике: