Srpski tehnički list — dodatak

Стр.ла

=др-(ба — дб) Ђђ ==

19). де==ду-Еп=дђ + т ~ 7

(ду + ђ да — Бд _

Ри „1 дђ + (/— а) да — ([— а) др) == Бе <= И; (да — ада + а ф (та Убантате Ббда а дђ ђ да а ф =, птепртањ кре

јер је: (— а о Према једначини 18), очевидно је:

Е _ __ (Ма) чи ара а АИК

20)) да == ЕЈ и 21) дђ== ЕЈ, што замењено у 19) даје : а МЕ (Ма) Бр (Ма) - а (Мђ) а аивеи ТЕ Вафћиљ Бају и

У једначинама 20—22 ), количине (Ма) и (мђ) | представљају нам моменте моментних површина, лево и десно од пресека С, П, односно С, ,, за вертикале кроз ослонце (сл. 1—6). С обзиром на оптерећени носач (сл. 1—83) биће:

23) (Ма) = (Д А, С, ;) ха = 24) (МБ) = (АД В, С, 0)) хб == ЈЕВ уб,

У последњим једначинама 23) и 24), представљају нам количине: Каи РЕђ моментне површине лево и десно од посматраног пресека за који се повијање сс тражи, ха и хђ хоризонтална остојања тежишта тих површина, од вертикала кроз ослонце носача. Према изложеном, може се образац 22) и овако написати:

ђ (Ма) = а (Мр) ђ, Ра. Ха -- а. Ко. хрв. је ЈЕ. Лу ВЈ ,

који важи у опште за одредбу повијања де, у ма којој тачци носача, за повољно оптерећење. Површине Еа и Еб, као и количине ха и хђ, могу се у сваком даном случају одредити рачунски “ли конструктивно, како је кад лакше.

Применом обрасца 25), у стању смо одредити повијање, повољно оптерећеног носача са константним пресеком, и за ма коју тачку његове осовине.

Ва. Ха и

95) де =

Преношењем нађених повијања, од осовине носача |

1 нацртаног у размери | у вертикалама кроз узете

пресеке, добићемо и саму линију повијања у раз- |

вученој размери. Размера за дужине (апсцисе) и размера за повијања (ординате), различите су. Крајње тачке свију ордината, лежаће на једној кривој линији — линији повијања (еластичној нији), за посматрани носач и узето оптерећење. Из

ли- |

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

__Год. ХЈХ.

те линије, лако је уочити и место максималног повијања, пошто оно има највећу ординату.

За симетрично оптерећење носача, у односу на вертикалу кроз седину његову, биће симетрична и моментна површина, па и линија повијања, у односу на исту вертикалу. Максимално повијање у том случају јавља се у средини распона греде, т. ј. у истом месту, где је и моменат од спољних сила максимум, што није случај за несиметрично оптерећење. Како је за симетрично оптерећење греде у опште :

(Маје = (Мр се (МУ) а лнеене ее 2 Јоду ти и 2 Ха = хђ == х, добићемо заменом овога у образац 25) за наш случај, да је: . о (МЕ Х ИРЦ еј Ен Бре

У једначини 26) преставља нам: (М) моменат поло вине моментне површине, однет на вертикалу кроз један ослонац греде, КЕ половину моментне површине, х хоризонтално остојање тежишта половине

моментне површине К, од вертикале кроз ослонац

за ту површину. Лако је доказати, да је из једначине 25), личина :

ђ (Ма) + а Мђ) __ђб. Ба. Ха. -–а. Ка. хђ

ПИ ЕН тата ИЕ ране == (Мос), где је (Мс) моменат изазват моментном површином, у односу на вертикалу кроз пресек С на носачу сл. 1—6), а ево тога доказа:

Према досадањим означењима, имали би, да је за пресек С и моментну површину А, В, 1), реакција у ослонцу А,, одређена једначином:

ко-

27) А, | = Ка. (! — ха) + Кр. хђ, у којој је Ка = А Ср, ЕЂ ==, С, р,, дакле: 28) А, ми Ба (# — Са Еђ ХБ отуда : 29) (Ме) == А, а -= Ка (а — ха) = Ка (! — ха) НЕ же = = о, а — Ка (а — ха) = Б Ка. (а — Ра. ха а Ф Е%. _хма — Ката а - Ка ха. Кб хр. а + Ра. ха (! — а) == к – = џ о —– Кђ. хр,а + Ра. ха. а (Мђ) + ђ (Ма)

-— 1 са Ва јер је: ђ (4 — а), Еђхр == (Мђ) и Еа. ха == (Ма) према једначинама 23) и 24).

Из лосадањег излази, да можемо повијање 8

у ма ком пресеку носача израчунати из момената мо-