Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 70.

оналан пресеку |, и кубу брзине, с%, и онда имамо:

веша и 22

[С (С— УУ) + 84

При томе бисмо морали узети, да је струјање ваздуха паралелно са осовином вртешкином. То међутим није тачно; на против брзина с ће пре представљати само пројекције стварних брзина које одступају од вртешкине осовине својим правцем. Да бисмо и то унели у рачун, треба Е" да поделимо са још једном коефицијентом ђу који би био мањи од 1 и свакако зависан од односа између брзина у и с као и од облика вртешкиног ; према томе наравно ништа се у опште одређено не може рећи О уу, и ми добијамо :

Во ДЕНИ. 2оту

Вртешка врши рад 8.у, ако се са силином 5 и брзином у у напред креће. Као ефекат вртешкин добијамо дакле :;

[с (с — у) + ~ 251 2..... (54)

он с У (с—у)

ћу == - то:

Е у о 2 8 ос“ (о (Еау с“ Ору [ ( ) -У С ] и, ако ставимо :

онда је:

пр нем Еј Зи пи: 486) 1— = << у

а према једначини (54):

РБ Е= --=-' 2ођу

и према једначини (53) и (55):

воштане 8

С] — 05) = у 65] 11... (57)

(рој. (58)

Под именом слиш (5Пр) код вртешке, односно пропелера, разуме се однос

На основу тога можемо да пишемо и:

и 2ђу 8(1— 5) црв ан ШИ Р Пас ја тији | (2— 5)5 4 ~

при чему је пак уу и само функција од с односно

5. Вредност 5 достиже свакако при извесној вредЗи ности од " т.ј. —, свој максимум. Ако се у при

2

константном броју обрта, т.ј. константном с, промени, онда се мора и б и ф променити.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ,

Год. ХХ:

Ако машина за летење, која има да се креће у напред, има непроменљив облик и положај у правцу кретања, онда је њен отпор у кретању према раније реченом пропорционалан са у; њега дакле можемо ставити = К, у“. С друге стране опет он мора у равнотежи бити са кретном снагом вртешке 5, те према једначини (53) односно (58( и (65) имамо:

Ку о ве НЕ ве == у) == о о ; К 1= — пен ИЕ а 18 т

Према томе ће, ако је брзина лета као и остали односи прописана, равнотежа наступити само при извесној вредности 0, коју можемо одредити из: арене о: Е -- . и „(88

0" Р.7 )

С друге стране опет, ако ради мотор, који служи за кретање вртешке, са једнаком снагом у сваком свом ходу, што је нпр. случај код мотора са клипом а без регулатора, онда је његов рад пропорционалан броју обрта у минуту, т. ј. једнак је производу К', п, па пошто је и с пропорционално п, онда је тај рад раван и К,с. Рад пак, који | захтевамо од мотора, је, као што.смо одредили већ, према једначини (54) односно (57).

Е=_17 (— ои 2 Оту Равнотежа ће бити, ако је: пи

[бе ва Ета сав Ко Уб, 2Е у при чему је о, према горњем одређено помоћу једначине (59). Из тога излази:

|/ ___ зет Ку (1 6 Е|- У)

Са тим је међутим одређен и број обрта мотора као и брзина лета у.

Из свега овога излази да један дат мотор, са вртешком одређеног облика спојен, и у направу одређеног облика уметут, само једну у напред одређену брзину у може дати тој направи. Пошто с друге стране опет једна потпуно одређена брзина У мора бити постигнута, ако хоћемо да наступи лебдење, онда је јасно да се само подесним стицајем свих гоменутих околности може успех постићи.

Горе речено вреди на исти начин у осталом и за ваздушне лађе!) само што су овде прилике у толико повољније, што постигнута брзина или брзина, која има да се постигне у није тако тесно

(60)

(| ==

1) сравни 2. 1908.

год. стр. 1185, Херреш: Егјаћгипреп ни Ваџ уоп Ги асћ еп,