Srpski tehnički list — dodatak

техничке школе, али без икаквог резултата. Не треба заборавити, да на једног факултетски образованог инжењера треба да дође бар десет ових помагача из средњих школа, па тек да снага једног инжењера буде искоришћена у сваком погледу. Другим речима казано, значи да би ми имали довољан број инжењера, кад би имали овај број помагача.

У погледу занатске наставе још је ужасније кад се помисли, да цео мушки пол

у Србији, на коме лежи сва тежина народа.

и државе, није имао ни десети део занатских школа, колико су их постигле основати наше жене за своје радове, без икакве скоро државне помоћи. Треба се сетити женског друштва и његових подружина. То је друштво у последње време било успело соп. ственим срествима створити женске радничке школе и у најмањој варошици у Србији, па се почело ширити чак и по већим селима, док ми за мушку децу, нисмо имали ни по свима окр. варошима. И оно што смо · имали то је било наопако. Колика ли је потреба била за тим школама, најбољи је доказ, што су неколико наших другова, личним побудама, били створили и одржавали "у почетку две, колико се сећам, а после остали на једној школи, док општина београд“ ска није ову примила на издржавање. Мало је хвале којом би се за овај рад, могли похвалити ови наши другови.

Никакав културни препород не може се извршити у Србији, док не створимо људе, који ће извршивати савремене техничке радове. Замислимо само, шта би могао учинити један архитекта са најсавременијим својим саставом, кад не би било људии руку који ће тај састав разумети и остваритиг! Ништа! — Исто је тако и са свима гранама културнога рада. То сви знамо. Ми смо до сада, у већини случајева, морали бити: и пројектанти, и надзорни органи и предузимачи и палири, код већ назови предузимача, да би своје пројекте остварили. Колико је ту снаге просуто и колико времена утрошено!! најбоље наше снаге и људи ту су скрхане, најдрагоценије време изгубљено !!

Потребне су нам дакле стручне школе као насушни хлеб. Оне условљавају опстанак и напредак народа. Све победе на

бојном пољу неће нам ништа помоћи ако.

не створимо људе који ће тековине победа сачувати. Лакше је стећи него сачувати, каже наш народ. Дакле све наше снаге треба употребити да би ове школе створили, одржали и усавршили. — У ове школе треба да уђу најниже занатске и трговачке, средње техничке, трговачке и индустриске.

ј Све. најниже шкоде ванатске и трговачке, треба.

да буду обавезне као и основне школе што су. —- Треба имати на уму и следеће. — Ми смо изгубили осам десетина земљорадника. После рата бићемо принуђени да уведемо многе машине у земљорадњу, да би се могли исхранити. Нема ко руковати тим машинама. Треба и ту створити раднике. За то је неопходно потребно у већ постојеће ниже и средње пољопривредне школе увести тетничку наставу. Та настава-треба да обухвати: руковање парним, електричним и гасним моторима, као и одржавање тих мотора. Сем тога треба увести и земљорадничко грађевинарство и познавање материјала за те грађевине. Ми смо имали неколико средњих пољопривредних школа, а ученици њихови, па чак ни наставници нису појма имали о основним условима и потребама, којима поједине пољопривредне зграде треба да одговоре. Земљорадник код нас не може да тражи стручњака и предузимача за своје зграде, већ се мора сам помагати, сем самог извршења кога мора поверити најпростигем занатлији.

0 употреби и штедњи грађе нико га није учио. Кад сам ја био на техничком факултету о земљорадничким грађевинама

нисам ни речи чуо, и ако смо ми бајаги,

чисто земљорадничка земља. Знам да ће ми многи рећи да је техничка настава сувишна у пољопривредним школама. На то се може само рећи: Љубав нашега народа према грађевинарству и машинству довољна је да све тешкоће савлада, поред тога што је народ по природи бистар и окретан. Исто се тако, као одговор може поставити питање: ко је до сада руковао вршалицама“ — У половини случајева сељаци. Техничка настава у пољопривредним школама у многоме би допринела да ђаци наших пољопривредних школа не иду у општинске ћате. У свима овим школама треба свукуд избацити сувишно теорисање, и теорију само примењивати да се радње поједине, практично показане, боље разумеју.

ШП. Индустрија и законодавство.

Да би сачували нашу народну самосталност и слободу, морамо се прилагодити начину савремене индустриске производње, а нарочито индустриском искоришћавању земљорадничких производа.

Индустрија се не може створити школама, она се њима само помаже и одржава, Исто тако она се не може створити од једанпут, она се мора развијати постепено. | За то су потребни нарочити закони, поред · осталих услова, који ће индустрију потпомагати у њеном развићу. Код нас је инду“

стрија била тек у зачетку. Морамо признати