Srpski tehnički list — dodatak

да ми нисмо учинили за нашу индустрију што смо могли учинити, као и то да смо били почели готово натрашке. Јер у место да индустриски прво почнемо прерађивати земљорадничке и земаљске производе, ми смо по угледу на сгране индустрије почели прерађивати прво сировине са “стране донесене, и бацити око на индустриске установе великог обима. Наши закони о помоћи индустрије, били су тако рђави да су често ометали њено стварање. Држава

пак сама није ни приближно урадила ништа, а индустрије које су у њеним рукама "биле, биле су државним органима често спречаване у своме развићу. Код тих се органа била одомаћила поставка, да је корисније набављати потребе државне разним испорукама са стране, него развијати своје радионице и њима подмиривати државне

потребе. Заборавили су били и оно осве-

штано правилоу учењу и развићу да се свака школа мора платити. Жалосне последице таквог схватања осетили смо љуто на нашој кожи у овоме светскоме рату. Многе би ствари друкчије изгледале сада, да смо неке ратне потребе могли израђивати у самој земљи, као што смо могли да је ра: није увиђавности.

Наше ииндустриско законодавство сводило се на незнатне законске одредбе »0 помагању домаће индустрије« и изгласавање разних индустриских повластица, где су наши народни зеленаши правили личне шићаре. Неки су закони били такви да оу баш одмагали производњи.

Помагање и развијање индустрије то да је непрекидно, сигурно и јако, и да никад не зависи од овог или оног човека, ове или оне политичке групе, него једино од сталних и законских одредаба. Индустријалац и подузетник који намерава почети једно индустриско предузеће, треба унапред да зна с чим сигурно може рачунати. У индустрији, као и у трговини, сигурност и сталност земаљских закона, први је услов напретка и развића. — Државна контрола над индустријом треба да је по. маже и олакшава а не да је ограничава. Ми смо били створили законодавство да контролише индустриске установе, пре но што су те установе и постојале. Многи су код нас ово стање правдали, тиме, што се, као бајаги, развитком индустрије штете интереси земљорадника; док међутим, ствар потпуно обрнуто постоји. Земљорадња и индустрија се узајамно помажу, и, развитком једне, развија се упоредо и друга. Пример нам је Немачка са својом индустријом и земљорадњом, као и позната ствар да

неке индустрије без ОВЕ не могу ни

Српски Технички Лист

постојати: пиваре, шећерне фабрике ит,д. Неке законе, као закон »о радњама« треба изменити и из њега избацити све застареле предрасуде.

После закона о помагању земаљске индустрије по важности долази на првом месту закон о водама и њиховој употреби. Досадањи тај закон права је сметња напретку. Сви видимо у овом рату, шта значи употреба водене снаге. Државе, као: Француска, Швајцарска и Италија, у недостатку каменог угља каоиу несташици радне снаге и превозних срестава, да би подмириле потребу у покретачкој снази, бациле су се свом снагом на искоришћавање бесплатне водене снаге. У Француској је развитак дотерао дотле да данас она има тринаест пута више употребљене снаге водене него у почетку рата, и још повећање расте у огромним размерама с дана на дан. Швај: царска већ проучава питање, да парну вучу, на свима својим железницама, замени елек-

"тричном, добијеном из падова својих река.

Та два примера, најлепше показују шта нам треба радити. Ми у Србији, у старим гра: ницама имамо доста водених падова, ау новим областима не уступамо ни Швајцарској ни Француској, само наш закон о водама морамо изменити у тој сврси. Не треба да буде као до сада, да због једне њивице или једне поточаре воденице, стотине, хиљаде, па и милиони злата одлазе у сиње море. Закон треба изменити у интересу целине, а никако појединаца, нити да поједини људи због свога себичњаштва спречавају привредни развитак читавих крајева. Задобијање законских права треба да је брзо, лако, сигурно и без многих надлежности, као и то да су ове несумњиве. Ту инжењери могу учинити неоцењивих услуга своме народу. Инжењери по окрузима, на железницама, треба да скрену пажњу подузетника, да оснивају друштва на уделе, да би се искористио и најмањи поточић за то погодан. То ће нам после рата нарочито требати, да би нашој земљорадњи и индустрији, најбрже, најјевтиније и најкорисније помогли. Исто тако треба прерадити и Рударски закон на сасвим другој основи, у циљу јачег развитка и помагања индустрије, као и закон о шумама, који би се, онакав какав је, могао назвати само шумарски казнени закон, а не закон о шумама.

· После ових закона треба помислити и на унутарњи препорођај, ка савременим потребама народним. И ту права и жеље појединаца треба да устукну пред општом ПРВЕ 10008. впати, . па НОО по ПО Е

осталој без вредних руку,