Srpski tehnički list — dodatak

Сто 6

Српски Технички Лист

Бр. 2.

била око 60 км. дужине: Њом би се скратио пут до Ниша за неких 30 км. и што је главно избегла би се, за директне возове, велика узбрдица између Скопља и Куманова, где се употребљује помоћна запрега,

те би на тај начин уштеда у локомотивама

била знатна, поред тога што би та варијанта била као други колосек на том делу пута.

Ми се дакле морамо задовољити само оним путовима које смо остварили, само је питање у каквом ћемо их стању затећи. Ти би путови били за повратак и више година по повратку довољни, али је велико пита__ње возног материјала и вучне снаге.

У каквом ћемо стању затеђи наше железнице и возни парк ништа не можемо рећи, као и у каквом стању наше друмове. Али, једно је сигурно а то је: да стоке за вучу нећемо имати, као ни срестава за пловидбу Савом и Дунавом. Изгледа ми, да су ово два једина питања, које сада можемо одређеније посматрати и испитивати. Због тога би се још сада могло проучавати, којим ћемо среством заменити сточну вучу на нашим друмовима. Пошто је за то једино срество сада аутомобил, остаје нам само да проучимо, који би се систем и који модел најкорисније могао прилагодити нашим приликама. Исто је тако и питање пловидбе Савом и Дунавом. Пловни парк нашег бро дарског друштва је уништен, набавка до сада употребљаваног типа лађа, биће веома отежана, скупа и дуготрајна. Потреба ће пак бити веома хитна, те за то би требало мислити на који би се бржи и лакши начин то све дало постићи. У овом рату, наши савезници су на мору одавно почели изучавати и вршити пробе, разних типова лађа, које се дају најбрже израдити, па мислим да сеи миобилно можемо користити њиховим искуством. Треба поглавито узети у проучавање грађење дрвених лађа, јер лађе од железобетона, због своје велике тежине и мале корисне тонаже, мислим да нису употребљиве на рекама.

Ово би питање тим пре требало темељно проучити, што би, ако би се добар темељ томе питању поставио, то био почетак наше сопствене бродограђе ослобођење наше у том погледу од странаца и њихове тираније. |

Употреба Вардара и Морава (велике и јужне) за водени пут, као што је о томе било речи у дневним листовима, у овим приликама је проста маштанија, без икакве стварне подлоге, могућности и практичности. А

Из овог излагања се види да је наш

задатак огроман и по величини и по умном _ раду, когау њ треба уложити, Свуда у овим

1

као и

питањима инжењери треба да предњаче, да стварају или да помажу у колико се њихове струке тиче, да би као савремени носиоци културе и напретка, прокрчили и показали своме народу прави пут ка независно сти, слободи, напретку и благостању. Ми ту улогу нисмо узимали на себе, чак смо се често и отресали, и то су наше неопростиве погрешке, које треба искрено да признамо и да жалимо.

Да би се припремио материјал за довде наведене потребе, мислим да би требало из средине наше изабрати више одбора, којима би се ставило у задатак; да припреме материјал, израде програме, па по могућству и појединости за поједине ствари овде набројане, па чим, ако Бог да, дођемо на своја огњишта, да то све и у дело станемо приводити. Према томе, требало. би изабрати ове одборе: -

а). Одбор за израду новог друштвеног. устава.

6). Одбор за прикупљање података за стручку наставу. |

в). Одборзаиндустрију и законодавство.

г). Одбор за народну књижницу грађевинских радова.

д). Одбор за проучавање саобраћаја.

У поједине ове одборе по важности и величини послова требало би изабрати више лица, која би се поделила на мање одсеке.

Овај страшни рат научио је цео свет многом чему, у њему је наш народ највише претрпео и настрадао. Исто тако он је видео сада много света, пропутовао и видео далеке крајеве. У невољи могао је видети много новина за њега и шта ваља а шта не. Треба искористити то искуство; и ја бих желео да по овом рату настане ново доба, слободе, рада, напретка и културе нашега народа. Да би се народ могао у раду користити искуством, треба да га помажу свом снагом најпозванији и најумнији чланови његови — његови инжењери.

Срб.

0 НАЧИНИМА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ САОБРАЋАЈА | __ПО_ПОВРАТКУ У СРБИЈУ

(Одбору за обнављање саобраћаја).

Задатак који смо себи горњим насловом поставили није предмет само техничког, већ, можда, више. финансијско-политичког разматрања. Пре осталога на његово ре-

штење из основа утиче појимање друштве-