Srpski tehnički list — dodatak

нога живота и начела у њему оне особе, која решење има да да, као, и можда у већем степену оне, која има да га изведе. (С тога узрока само и верујемо, да Ћемо у нашим излагањима понекима изгледати криви и неразложни; али, имајући у виду, да нама и није циљ оним свим што следује да дамо решење постављеном задатку, за које бисмо сами или и други сматрали да је правилно, већ само да своје мишљење изнесемо и том приликом пожелимо и друга, те да доказима и разлагањем створимо једно, најцелисходније решење. Економске, као и финансијске прилике и политичко стање, кад се будемо враћали у отаџбину, утицаће и својим ситнијим као и крупним особинама, на решење овог замашног питања.

Данас се можемо само потрудити да створимо што разложнију замисао о стању, које ћемо с повратком у земљу имати, те и с тог разлога видимо у напред разна не слагања с овим нашим излагањем. Да ли смо с њима иу колико на правилном путу, показаће нам се још данас, једним делом, у пријему ове расправице, а посигурно тек сутра, кад обнова саобраћаја не буде само задатак који треба и желимо да решимо, веђ задатак који мора да се у тренутку реши, па макар се добио и погрешан резултат. Колико би нам се погрешан исход решења светио, ако данас нисмо марљиви да, бар могућим проучавањем, пронађемо чињенице, које се доцније морају појавити, и њих још одмах унесемо у решавање.

Ми сматрамо саобраћај и све што се у њему, или око њега збива, као општу ствар; његове путеве и средства као опште добро, а његов начин, као опште знање. С тога и желимо, да, уз сарадњу свих, дамо

насловом постављеном задатку једно опште ,

решење. ;

Тај услов општег решења наређује нам, да у следећим редовима излагања дамо довољно пажње свакој врсти саобраћајне експлоатације, ма да нам не одузимље и право да једну претпоставимо другој с разлога, за

које сматрамо да су довољно утицајни и да.

могу то претпостављање поткрепити. Саобраћај, у нашој земљи, постајао је пре рата и за време, док смо ми били тамо; постоји данас кад смо ми јоп овде, и мораће постојати и онда кад се будемо вратили. Без њега се свакако ни живот човека, а камо ли народа и државе, не да замислити. Саобраћај пре рата, као и за време рата док смо били у земљи, био је на разне "начине експлоатисан. Појављивала се држава својим монополом (као код железница и војног саобраћаја) као једна, и слободна

појединачна утакмица за разни колски сао--

браћај, без ограничавања од стране државе

или самоуправних тела, као друга граница. Е

Међуначина је такође било. Често се је, у приликама, указивало на грешке и рђаве особине — трудило се, да се грешке уклоне а рђаве особине исправе. Изгледа, бар у последње време, да смо ми у главном, својим саобрађајем били задовољни.

И онда нам се намеће питање, што га и не задржимо, па да само извесне исправке, по потреби и приликама унесемо.

Ми овим разлагањима, мало напред рекосмо, и не мислимо да створимо решење, него само хоћемо да дамо оно што смоо

томе, искуством или размишљањем научили, _

па да уз припомоћ осталих мишљења створимо једно, које би, за овај или онај саобраћај, било најцелисходније.

У следећем држађемо се реда који нам је одбор за обнову саобраћаја у своме писму од 15. јула дао, зато што и сами верујемо да он није погрешан.

1. Слободно особено надметање (приватна иницијатива и конкуренција).

' Средства за саобраћај набављају појединци по сопствевим побудама и нахођењу; они и врше јавни саобраћај слободном, међусобном погодбом. То је слободна утакмица појединаца. Држава за своје потребе обичво има своја средства, која искоришЋује за свој рачун на најцелисходнији начин. Никаквих заједница у средствима, начину или времену, између државе и појединаца, и никаква ограничења, сем оних за техничке потребе, не појављују се. Е

Ово би био свакако најбољи начин за редовно одржавање потребног саобраћаја. "Он се развија до граница које му потреба прописује, и ништа у напред не обележава те границе. Могућност за саобраћај ограничена је само потребом, а слободна погодба прописује услове и цене. Цене се снижавају до крајњих граница услед неограничења утакмице, те благотворно утичу на привредни и цео народни живот.

Ми смо овај начин имали у Србији, по варошима и друмовима, у колском саобраЋају, кад таксе нису биле прописиване, и он је давао увек најбоље резултате. Такав смо начин експлоатације саобраћаја затекли и у Македонији нарочито за варошки сао-

браћај фијакерима, где никаквог ограни-

чења ни таксама, нити другим прописима није било, а варошки саобраћај био је и врло јевтин и врло добар. Такву би врсту саобраћаја требало пожелети увек, где је она могућа. |

' Али се са. несташицом у средствима према величини потребе појављује незгода

.