Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 12.

обраћајним путем, који је одређен географ: ским околностима. Неколико центара раз"мене везани једним главним путем, чине грану саобракаја, и од ове гране рачвају се огранци саобраћаја до најмањих центара.

Ове гране саобраћаја већ су потпуно одре-

ђене саобраћајним путовима и нама остаје само да одредимо тонажу.

Тонажа се може срачунати за дан, месец или годину, али ради прегледнијег рада и погодније преставе најбоље би било узети тонажу за један дан.

Величина саобраћаја мери се тоном и километром: дужина пута у километрима, помножена са бројем тона за пренос преставља количину саобраћаја — тона километара. (Ова количина дели се по свом правцу _ на два главна дела: на увоз и извоз, или, један део који иде из главних места прераде „и размене до потрошача, а други од про-

извођача до главних центара прераде и размене. — Саобраћајном путу, којим се врши транзит, треба додати тонажу овог у обадва правца, чиме се укупна величина знатно повећава. Пошто се пак и услони, који отежавају саобраћај, на појединим деловима пута, могу изразити свагда тежинама, то се на тим деловима и та тонажа може додати у оба правца, те би престава саобраћаја на тај начин била много потпунија и прегледнија. У

Кад се на тај начин одреди тонажа свију главних и споредних центара за размену и саобраћајних путова, па један правац преставимо са својим тонажама, графички једном бојом, а други другом, онда ћемо добити слику целокупног саобраћаја, која потпуно личи на канализацију и водовод једног великог града или човечији крвоток. — Ако увоз преставимо са плавом линијом а извоз црвеном, видеђемо, да су обадве слике готово исте, само су им правци кретања супротни. Не треба замишљати да се целокупан саобраћај у крајњем делу стиче у један једини саобраћајни пут као у једну реку. На против, као год што код канализације, не мора бити један једини главни колектор, него их може бити више, који се изливају на разним местима, тако и главних саобраћајних путова може бити више, само сваки саобраћајни пут има своју територију, коју снабдева саобраћајем.

На предњи начин можемо преставити величину саобраћаја за сваки главни и споредни саобраћајни пут, као и на свакој тачци ових путова.

Ова би слика била врло важна при васпостављању, саобраћаја, јер би нам она била водиља; како саобраћајна срества треба

Српски Технички Лист

Бр. 2.

најекономичније искористити, да сви крајеви подједнако буду саобраћајем послужени и како овај треба распоредити па да нема непотребне тонаже за један центар, т. ј. враћање из овог центра у друге, чиме се саобраћај веома отежава. Из ове се слике та:

кође одмах види, којим се и каквим сре-

ствима тај саобраћај може подмирити па да задовољи потребу становништва. Исто тако помоћу те слике могу се саобраћајна срества правично распоредити, а не један пут да добије срестава и сувише а други недовољно. Ако посматрамо саобраћајне путеве на једној карти Србије, а имамо у виду предпоставке учињене у почетку. овога чланка, онда ћемо одмах уочити, да имамо два главна саобраћајна пута, којим можемо бити у вези са нашим савезницима. — Оба пута __ железнице — полазе из Солуна. Један је Солун Битољ, а други Солун—СкопљеНиш-— Београд.

Узмимо за пример железницу СолунБитољ. -

Железница иде само до Битоља, и то је главни центар размене у Србији. Из њега полазе путеви: Битољ—Прилеп— Брод; Битољ — Крушево ; Битољ — Ресан — ОхридСтруга; Битољ – Кичево; затим Охрид—Струта— Дебар и Охрид— Кичево. Од Дебра пак полазе други путеви. Свако од ових места центара за размену — има да подмири потребе своје и своје околине а сва скупа под мирују се из Битоља као главног центра

'битољском пругом као најмоћнијим саобра-

Ћајним путем. | Да би одредили величину тонаже, коју

има да савлада пруга Солун—Битољ, имамо да одредимо на карти, а према географским

и трговачким приликама, најмање центре

размене, који су најудаљенији од Битоља и који се још посредно или непосредно из Битоља снабдевају, па по том да повучемо обиме ових најмањих центара, и, кад све спољне обиме крајњих центара повежемо једном линијом, добићемо територију коју има та пруга саобраћајем — превозом — да

_подмири. Да би одредили тонажу целокупне територије, треба из обима снабдевања нај-

мањих центара да израчунамо тонажу — увоз засебно а извоз засебно — сваког најмањег

центра понаособ, а из ових центара срачу-

навамо тонажу већих — посредних — центара. Пошто сви ови центри леже на поје-

диним путевима, то се одређује на овај на-_

чин и тонажа сваког пута понаособ, како у целини тако и на појединим деловима ових путева, а тако исто и тонажа на споредним

путевима који се од ових главних одвајају. | Ако сад на целој саоораћајној територији |