Srpski tehnički list
СТРАНА 98.
Мир КМ ЕтУ _
0 ЗГРАДАМА ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ
Даља особина школа у Белгији јесте, да п најмања |
школа има своју библиотеку и музеј, за који деца скупљају разне предмете.
Нужници се налазе обично ван ограде дворишта и ретко су слојени са зградом покривеним ходником.
У сеоским школама за чистоћу у згради, стара се учитељ и његова жена.
У варошима су станови учитељски одвојени од школске зграде, а само је при улазу у зграду стан послужитеља. У сдици 4. а, 6 и с представљена је школа за 400 мушке деце у Брислу
У учионицама светлост долази с лева, а на сваког ђака рачуна се 1 ти 45 те.
Парапети испод прозора су 1, та високи, Прозори су прости, широки 2,00 то и иду до тавнице. Ради вентилације прозори су снабдевени или: са прозором који
се диже и спушта и то горње крило на ниже, а долње |
на више; или прозор је хоризонтално подељен на два крила, од којих је свако покретно око једне хоризонталне
осовине у среди; или напослетку, горње се крило 0т- |
вара унутра око једне хоризонталне осовине, а дољње је непокретно.
Патос је или од керамика, пили од дрвета са лино-
леумом покривен. Таван је засведен циглом између траверза, од ко: јих се главне греде виде.
Сеоске школе коштају 200 до 250 динара од уче- |
ника, а варошке 550 до 600 динара.
М. Школе у Немачкој.
Настава је обавезна од 6. до 14: године.
Држава води надзор, а општине граде и издржавају школе, често уз државну припомоћ.
Обично се засебно граде школе за мушку, а засебно за женску децу.
Просечно у једну учионицу долази 60 ђака, са 1,00 ш“ и 4 ти на сваког ђака,
Осветљење долази с лева, кров високе прозоре, са, најмање 1 т високим парапетом и уским стубовима између прозора, у максимуму Тао ш, а врло често са 45 ста. ширине.
Слика 5. показује једну учионицу у Минхену за 56 ученика са гардеробом,
Олика 6 и 7 показују учионице у Берлину, прва ва 728 а друга за 50 ђака. а
Особина новијих немачких школа је у купитиљима, која се од 1884 сматрају у млогим местима као саставни део школске зграде.
Купатило се. налази у сутерену и састоји се из тушева млаких и ладних, 10 до 15 ђака се у исто доба, купају у 8 до 5 када 1,0 до 1,20 ширине и 80 до 40 ста висине. 20 11" вода довољно је за 700 ђака
У Гетингену коштало је купатило. са три туша и свим осталим прибором, 975 динара, У Франкфурту долази 450 до 500 динара на један туш са свим осталим прибором.
Нужници су обично ван школске зграде, а покривеним ходницима са истом у вези. За сваку учпоницу од 50 мушке деце рачуна се једно седиште, а за женску лецу 2 седишта.
Односно коштања сеоских школа, може се узети, да школа са једном учионицом и станом за учатеља, кошта од 1 1" просечно 19 динара; а са 4 учионице и станом за учитеља од 1 1 просечно 11, динара.
У Берлину кошта 1 за“ школске зграде 15 динара, а у Штутгарту 29,75 динара.
У
БРОЈ 6,
У Берлину, Минхену, Кенигебергу и другим местима, покушало се да се, уштеде ради, граде школе у у виду барака, са 60 ст високим зиданим подножјем (поклом).
У Минхену има 7 таквих провизорних школа. Једна учионица са свима потребама снабдевена, кошта 6250 динара, докле једна зидана учионица без намештаја кошта 16250 динара, Свака барако има 8 учионица од %,г та дубине, 10 та дужине и 4 та висине. Простор између, даскама обложених, зодова, испуњен је шљаком од угљена.
Слике 8 а, 6 п с показују једну такву бараку.
У Кенптебергу, подигнута је 1888 године једна барака са 4 учионице, свака са 70 > површине, а коштала је цела до 9000 динара.
УМ! Школе у Енглеској
Од 1870 годинени у Енглеској је настава обавезна од 6. до 14. године.
Школе се зидају или добровољним прилозима или их подижу религијозна друштва.
Тим школама пак, управљају нарочити школски одбори (већоо! Ђоатав), који сваке године подносе јавап рачун.
У самом грађењу школа постоје две системе:
1, енглеска система по 2. пруска система.
По енглеској системи скупљају се у једној великој учионици (5ећоо! гоота) рише разреда. Сва предавања у тој учионици руководи један главни учитељ (ћеад феасћег), Њему су подчињени учитељи ((еасћег5), који руководе предавања у појединим разредима, а сваки разред сем това дели се на више група (стоорзј, које обучавају старији ђаци (ририз |(еасћег5) од 12. до 16. године.
Тако, једна школа са 1000 ђака и 10 разреда, има једног главног учитеља, 10 разредних учитеља, и за звакп разред по 4 ририз Феасћегв.
Поједини разреди одвојени су или завесама или покретним преградама,
По пруској системи пак, сваки разред има засебну учионицу.
У центруму школске зграде налази се једна дворница (На) за скупљање деце и веџбања. При улазу има гардероба и соба за умпвање, у којој се у исто доба могу до 20 деце умивати. У школама варошким има увек и соба за састанак (разговор) са рођацима (Ратјопт)
Школски плац треба да има најмање 1000 површине.
У варошима су обично зграде на два спрата,
Свака школа, има игралиште „рјау сгоџпдаа) и рачуна се на једно дете по 2 1.
Степенице су узане (1,10 до 1,20 т) али у великом броју,
Максимални број ђака за једну учионицу је 60. Свака. учионица је висока 4,307 и б,оо т дубока. Парапет испод прозора је 1,20 11 висок.
Нужници су ван зграде, али везани са истом покривеним ходником, На прву стотину деце долазе три, а на сваку следујућу стотину по два седишта.
Пливање спада у обавезне предмете.
Учитељ нема стан у школској згради; само има стан за послужитеља. Сем тога има соба за директора, собе за учитеље и један засебан нужник.
У по неким школама и ручавају деца. За то служи покривено игралиште (Рјау стопа сохегед).