Srpski tehnički list

БРОЈ 6.

О ЗГРАДАМА ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ

ОТРАНА 97.

0 ЗГРАДАМА ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ

По предавању архитекте Хинтрегара.

(ба сликама на листу ХЛ.)

(Овршетак)

|. Школе у Француској.

„Те репрје пе а Јев те еп. беоев ев6 Те ртеллег репрје; 51 пе 1'евЕ раз алјоцга' ћи 11 Је вега Чета“.

Јилев Зутоп.

После рата 1870—1871 обратили су Француви велику пажњу јавпој настави.

Године 1876 издала је држава на подизање основних школа 120 милиона динара. А годишњи буџет за јавну наставу износи 188 милнона динара,

Основне школе у Француској деле се на јавне зиколе, које издржавају општине или држава, и слободне школе, које издржавају приватна лица или друштва,

Настава је обавезна и, то од 6. до 14, године.

Број ђака износи 12 до 15% од укупног броја становника у појединим општинама,

Године 1882 издата су правила за грађење основ-.

них школа, у којима су изложене само главве папомене, а није се упуштадо у детаљна описивања.

Нарочито се пак тражи: да место за школу без баште има 500 2, са баштом 800 га", или на једног ђака 10 за". У ни једној згради несме да буде више од 750 ђака.

Максималан број ђака за школу са једном учионицом је 50, а за школу са више учионица 40.

На једног ђака треба да има 1,25 до 1,50 та“ површине и 5 ш простора. У Паризу је минимадна површина 0,9 112,

У сенском департману прописане су ове димензије:

БРОЈ ЂАКА || ПУБИНА | ДУЋИНА ПОВР- НА 1 У учио- лао Ра ШИНА ЂАКА Примедба Ници | газ та: | | па 40 бо | 9ло| 69,14 1,23 Сваки ђак засебно | | седиште, 50 | 6,20 11,в0 71,30 Т,аз Оваки ђак засебно | ' | седиште види сад. ]. 50. | 7,30 9,70 70,ва 1,27 | _ Сваки ђак засебно | | осветљење са 2 стр. 48 7,19 8,00 61,60 12в | Два седишта. ОсАе -Ц0 | ветљ. са 2 стране. 48 6,оо 10,00 | 6'00 | 1,25 || Два седишта. | | 86 | 5,50 7,00 43,45 1,20 | Два седишта, || | | |

Висина учиниоца је Фоо 1п. Дубина учиниоце не треба да је већа од 1,5 пута висине горњег прага прозора над патосом (ел, 2).

Односно осветљења важи као правило, да је при дубини од 6 т довољно осветљење само са једне стране. За веће дубине треба светлост п са противне стране да долази. Свакојако да је светлост са леве стране јача () десне стране је обичио ходник и прозори из ходника су мањи.

Висина парапета прозорских је 1,20 до 1,50 11.

Ако у околини школске зграде има других зграда или предмета, који заклањају светлост, то учионица треба

да је тако постављена, да дете које седи у најудаље· нијем реду од прозора, још види небо кроз прозор.

Једна особина, код Француских школа, јесу дворишта, и дворнице за играње и одмарање (ртсалх).

У варошима готово цео партер заузимају такви простори за играње и одмарање при хрђавом времену и између часова. Ту је обично и гардероба, а сем тога на сваки 100 ђака постављена су по 4 умиваоника, За ове дворнице рачуна се, при висини од 4 та, на сваког ђака по 1,25 до 2,0) та". За отворена игралишта, обично се тражи по 5 та: на ђака или најмање 200 112.

Шређе се много полагадо на цртање у основним школама. Данас пак поклања се велика пажња ручним радовима, којих има 4 врсте: столарство, ковачлук, калуповање са пртањем пи разни радови у лабараторији и у пољу. Од године 1882 ови су радови обавезни за 0сновне школе.

Твака основна школа мора да има : гардеробу ; једну или више учионица; ртбаих са гимнастиком п собу за ручне радове; двориште са баштом; нужнико; стан ва учитеља.

Школе са више од 3 учионице имају осим тога: стан за послужитеља; чекаоницу за сроднике ђачке ; кабинет за директора; собу за учитеље и салу за цртање са кабинетом за моделе.

Стан учитељев, обично је у самој згради школској.

У селима, обично је у истој згради и општинска судница са општинском библиотеком,

(Стан за директора заузима површину од 80—120 тај, а стан за учитеља 60—70 то,

На загревање п вентилацију учионица, обраћа се у Француској велика пажња. Грађевинска. дирекција у Паризу прописује, да на сваког ученика има 400 до 800 сто= површине која се загрева. Даље, канал којим улази свеж ваздух у учионицу, има 85 до 45 сто: ; а канал којим одилави ваздух из учионице 90 до 80 ст: на сваког ученика.

Од разних система загревања помиње Хинтрегер калориферске пећи система баата и На ок, која у учионици са 72 ђака, годишње троши горива само за 08,85 динара, или просечно 1 динар на сваког ђака.

(еоске школе. споља су сасвим просте и граде се од материјала, који се у околини за зидање употребљује.

У варошима пак. виђа се више дуксуза на Фасадама.

Један та: површине сваког спрата, кошта за школе ван Џариза 40 динара или 300 динара на једног ученика.

У Паризу пак, кошта | та“ сваког спрата, 75 динара или на једног ученика, 500 до 800 динара.

У слици 3. а и ф изложена је школа из сенског департмана у Запи-Мапде. Школа је саграђена за 700 ђака и коштала је 870 000 динара.

1У. Школе у Белгији.

Ради комплетирања школа у Белгији, држава је године 1878 отворила кредит од 20 милиона динара. Поред тога има још и школских фондова.

И ако су у Белгији школе у млогоме сличне Француским, ипак се опажа разлика у томе, што се у Белгији граде мање зграде са мање спратова и што је број ученика за једну учионицу ограничен од 90 до 50.