Srpski tehnički list

ОТРАНА 42.

разне величине ноге. Тачно центрпрање нема особите вредности, јер нема уплива на резултате читања; важно је само, да се справа при сваком пдућем читању доведе увек у један псти положај па шини, а зато је нужном довољно да се увек бележи читање на подели завртња Ј).

На горњем делу постоља налази се градуисани лук ВВ, који носи покретни шиљак 4, подељен тачно у мидиметре са податком од 0,: шт. Шиљак се креће по дјку В, а помоћу шарнира п малог лука С, заузима свакад положај нормалан на горњу површину главе. На тај се начин може свуд по тој површини посматрати и читати.

Ова је справа боља од Подицерове из више разлога: читања су много тачнија, утврда за шину много потпунија, овде се може са много већом сигурношћу тврдити, да разлика између два у равна времена а ва једном истом месту извршена читања допста представља, величину трошења, најзад — читање може да се изврши на сваком месту главе. Ова справа, као п све њој подобне, дају само сравнење пзмеђу двају разних читања, и зато се она перподички извршавају увек на једним истим местима колосека. На већем луку Ви на мањем ( има сем поделе, која пде кроз цео лук, још 10 нарочито обележених тачака, које одговарају кон струкцији горње површине главе, п на којима се обично мери. Окров пролавећа подела служи за одредбу произвољних међутачака.

Осим овде описаних справа има их још читав низ служећих истом циљу а оснивајућих се на истом принцилу. Да споменемо овде још само апарат Бригесманов, који непосредно графијски представља трошење. Конструкција и употреба његова оснивају се на том принципу, да крајње тачке једне ираве, која се креће у правцу центром двају кругова истог полупречрика, који се опет један по обиму другог крећу, опшсују подударне фигуре; ако је дужина те справе равна пречницима оба крута, .

“ Крузи су на овој справи замењени овубеним точковима, а крајње тачке праве писаљкама, од којих једна клизи по обиму главе шине, а друга описује (на плочици цинка) когруентну првој.") Е

Видели смо, да је код пакетираних шина било више узрока неправилном трошењу, уништењу шина, и да су сви лежали у начину израде. Овога код челичних шина нема. Најчешће се. дешава да се челична шина мора пре времена изменити због- прелома.

__У 1874. године лежало је у разним пругама прусских железница свега 13898 982 комада шина од бесемеровог челика, од њих је измењено због прелома свега 9.920 комада, дакле 0,219, Слични су податци и са Келн-Минденске пруге, где је било свега 0,298", иЗмене због прелома,

| Ако потражимо узрок овом доста знатном губитку, наћи ћемо га у хемијском саставу употребљеног материјала. Гвожђе и челик имају увек примеса од којих поглавито шест,-а на име: угљепик, Фосфор, силиција, манган, сумпор и бакар знатно уплившшу на квалитет, па ма се они појављивали и у врло незнатним количинама. Сумпор п бакар чине челик кртим“) — он се при ваљању дроби и ломи, — али не упливише даље на ја чину, па зато се материјал на садржину ових елемената " не испитује, сами се произвођачи већ брину, да их не " буде сувише.

1) Опис детаљни види: Отрап го 4. Котфаоћтћ 4. Езвелраћилуезепв тод. 1884. стр. 161.

2) Шрелом има, црвенкасту боју, зато се овакав челик назива гобртисћја.

ТРОШЕЊЕ ШИНА

БРОЈ 8.

Доказано је, да Фосфор и силиција дају челику већу тврдоћу п кртост, а не дају му никаково друго, боље својство, док му угљеник и манган поред тврдоће и кртости дају већу јачину (Кезпокец).

Шина не сме бити тако тврда и крта да се под ударцима возова ломи, вити тако мека да се сувише троши, треба дакле одредити толдшку садржину четири последње набројана елемента, који ће испунити све услове. Врло тачни и многобројни покушаји чињени на северо- америчкој пенсилванској железници дали су ове резултате :

шиве са више од (127, Измрвљене су или поломљене у колосеку;

исте су појаве наступале и кад је било више од 0,39, угљеника;

средња садржина мангана код издржљивих шина била је 0,369, а код осталих 0,521; силиције 0,044, односно 0,047.

Отуд су изведени ови принциш:

1. много Фосфора шкоди јачини шина;

9, сплиције треба да буде у челику само толико, колико да се испуне најнужнији захтеви начина Фабрикације. 3, повољан проценат угљеника лежи мећу границама 0,25 и 0,20%,, мангана између 0,30 п 0,40.

4. збир састојака, који увећавају тврдоћу (Нагјеђудаег), редукован на јединице фосфора, не треба да буде већи од 82 а маљи. од 25.

Према томе дада би се извести за челик ова комбинапија :

фосфора не више од 0,10%;

сплиције не више од 0,04;

угљеника најбоље 0.30%;

мангана, најбоље 0,85%.

Јачина шина не расте са растењем тврдоће, што доказује овај опит: пенсилванска железница повисила је привремено проценат угљеника за све шине од 0,50 до О,5о на О,ао до Оољ, и тада се локазало, да се шине са већим процентом угљеника много више троше.

Слични резултати добивени су п на северо-западној железници енглеској (Х. УУ. ВаПуау). Испитано је 7 шина, које су обележене са бројевима 9, 17,18, 21, 22, 28 и 24.

Шине бр. 17. и 28. лежале су једна до друге, прва је пмала 85 а друга 80 Фосфорних јединица примеса, прва је за У“ (1,52 шп) снижена прелазом терета од 5 251000, а друга за исту величину теретом од 8402000 бруто-тони. Шпна бр. 28. пмала је 47, а бр. 24 само 95 фФосфорних јединица, прва је издржала 15581000 а друга 81061000 тони терета на "ле" (152 пп) трошења.

Просечно су прве четир меке шине дејством од 15 567 000, а тврде дејством од 10055 000 бруто-тони, снижене за 1,52 ши, на 1 ппа трошења долазио је у првом случају терет од 10414482 а другом 6 619 746 бруто тони.

Хемијски састав шине бр. 2%,

која је ванредно велик терет издржала, био је:

угљеника РА И си САОНА ОМ НЕ И) 0,270 % ФОСФОраН | 5 6 пе а ес е ЧР а је 0,100 8 силиције · · · · · · • • · • • • 0,020, мангана + + + + + + • • + • • + + 0,160, бум то а и 5 а а 0,050, бакра · • Ма 5 а ишле а ен (00257 гвожђа ВИ и аб И и а 99,475,

Питање о хемијској садржини челика и његовом ступњу тврдоће још није тачно решено. — Осим поме-