Srpski tehnički list

СТРАНА 96.

Из пресека О (ел. 2. главних осовина, опишимо са полупречницим 40 = Јун ОВ = Ј', кругове, па затим кроз О ону произвољну осовину под «, за коју тражимо моменат лењивости, до пресека ЈГ са већим и М са мањим кругом, при чему смо узели да је Ј' > Ј'. Ако из М повучемо упоредну са у-ском осовином, а, из М упоредну с г-ном, па се оне секу у тачци /, и ову тачку пројектујемо управно на осовину ОМ у тачци 5, онда је О 8 моменат лењивости за повучену осовину ОМ. Ово зато што је

мм], — Ју; МЕ = (Ј', — Ју) сов а, затим Пуле УУ 00 о = (ЈА ===

х

05 ОМ+ М8—] + езе (Ј,, — Ју) = Ј.

.Ј') соз" еф, дакле

На тај врло прост начин, налазимо произвољан моменат, помоћу два главна задата, Линија ова, којој је 9) тачна једначина јесте шестог степена и пма једначину у правоуголним координатама (2#" + у") = Ј' а + Ј'у у". Занимљив је њен однос према елипси, којој је 7', велика а ', мала полуосована.

4. Произвољан дентрифугалан моменат за две управе осовине кроз тачку (О, дат је једначином

р = (Ј', — Ј'у) 5 а сов ф,

коју добијамо из једначиле 3) заменом 1, = 0), ако

Ј" и Ј"'у значе, као и напред, главне моменте лењивости. Графично представљање ове једначине такође је просто.)

1) Линија, којој је торња једначина полна, позната је, а без сумње и конструкција која следује. Међутим идеја, да се и центриФувални моменат графички одређују, колико је мени познато, нова је, и припада моме колеги Јес. Стефановићу инжењеру.

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

БРОЈ 9.

Опишпмо из тачке О, (сл. 3.) круг са полупречником О А = Ј', — Ју, па онда повуцимо две управне осовине, за које тражимо центрифугални моменат, од којих се она, што заклапа угао е према главној, којој одговара већи моменат дењивости (овде ',) има сматратп за осовину положних апсциса а она друга за 0с0вину положних ордипата, Ако ова друга сече круг у тачци ЈМ, па М пројектујемо управно на у-ску осовину у Р, а тачку Р опет управно на прву осовину (под «) у МУ, онда је О ХМ центрифугадни моменат за осовине ОМ и ОМ по вредности. Ово зато што је

ОР = ОМ сова = (Ј', — Ју) сова; ОМ =

= ОР зт а = (Ј' — Ју) зт с соз е, дакле ОМ = Рр.

Тачку МУ можемо добити и на тај начин, да ОМ продужимо на противну страну до пресека М' са крутом, па М“ пројектујемо управно на «-ну осовину у Р'. Саставница Р Р" сече прву повучену осовину (под «е) у тачци МУ“ тико да је ОН = р.

Из ове конструкције се на врло лак начин изводи, колика, је вредност највећег центршфугалдног момента, као п то, да осовине, којима тај моменат одговара, заклапају према главнима угле лу4.

5. Веома је важно и то, да прп конструкцији момента лењивости из два главна, добијамо узгреду једну дужину, која је једнака моменту центриФугалном за повучену осовину и на њу управну. Врло лако се изводи из саме слике 2. да је Г 5 —(7" — Ј'у) зе сов «, дакле је 1,5 центрифугални моменат. Фато нам засебна конструкција центрифугалног момента није ш потреба, пошто је добијамо одмах уз конструкцију момента лењивости. ПЕЊЕ

РЕГУДИСАЊЕЋЂЕРДАПА.

/ По штампаним актима „РПопап-Уегет-а«“, Саопштава Н. И. Стаменковић. (Са сликама на листу ХУ., ХУГ. и ХУП.)

(ПРОДУЖЕЊЕ)

Решењем министарским, од 12./:4. Априла 18585. године, одбачени су сви предлози за грађење засебног канала кроз Ђердап, и препоручено је инжењеру Мајсбургеру да, са капетаном дунавског паробродског друштва Алфонзом Динељиом, осигура и прокрчи пролаз за лађе у оном правцу куда су до тада лађе пролазиле.

На основу извршене сондаже,. за време мале воде, утврђени су правци за пролаз лађа, (види дист У. од ове године). У тим правцима, предложили су Мајсбургер и Динељи, да се прокрчи до 76 т широк и 1,901 пспод ниво мале воде дубок пролаз, за који ће требати разбити до 200 та“ стене, са коштањем близу 810 000 динара.

| Да ли је по овом предлогу штогод урађено, неможе се видети из акта, који су нам при руди. По свршетку кримског рата, а у уговору такозваног парпскот мира од 1856. године, као што је у почетку изложено, проглашена је пловидба на Дунаву за слободну.

Тек после 15 година, 1871., пошто је уговором, од 1./18. Марта 1871. године, закљученим у Лондону, дато право државама поред Дунава, да могу ради регулисања Ђердапа, наплаћивати бродарину, понова се поче, у Бечу и Пешти, покретати мисао о регулисању Ђердапа, Директор дунавског паробродског друштва, 2.

Саззат, позва чувеног американског хидротехничара, Мас Ађроте да прегледи Њердап и да своје мишљење о регулисању ДА.

Алпине се одазвао позиву и у доста опширном извештају од 9./15. Новембра 1871, изложио је своје мишљење о том регулисању

Извештај свој поделио је Алшпне на три дела. У првом износи податке о трговипи која Дунавом пролази, као и о томе, какав се може очекивати саобраћај, кад се канали просеку; у другом излаже карактер п распростпрање препона пловидби за време мале воде, као и какве и у ком обиму радове за регулисање треба предузети, а у трећем делу излаже поједине пројекте и и коштање тих радова.

Алпини узима да је дужина Дунава до 2600 Ки; област његова 790 000 Кла“, а број становништва на тој области до 85 милпова. Даље, рачуна да годишње, на област Дунава, пада 964 пип кише и да Дунавом отиче у Црно Море до 5800 та" воде сваке секунде,

Дужину Дунава од 23800 Киш, која се као пловна | сматра, дели на четпри дела и то почев од извора:

1. до Беча са 126000 Кот“ површине, 7036 009 становника и годишњом висином кише од 810 та;