Srpski tehnički list
БРОЈ 9.
2. до Пеште са површином од 192500 Кта, 10629 000 становника п 5898 ши годишњом висином кише ;
8. до Оршаве са површином од 5894 000 Кли“, становншштвом од 26629 000 и висином кише од 940 ти;
4. до Сулине са површином од 790 000 Кта, и становништвом од 85 200000.
да тим сравњује Дунав са реком Мисисипи и на-
лази ведике сличности између њих, Дунав је у Етропи најдужа река, а Мисисипи у Америци, и једна п друга река пресецају своје континанте по средини са таквим падом, који је удесан за пловидбу и у горњим деловима, а обе у свом току прелазе преко стеновитих катаракта.
Прелазећи на саобраћај, који се Дунавом врши, израчунава, према пзвештајима дунавског паробродског друштва, да годишње Ђердапом пролази до 40000 путника и до 90000 тони робе и то 80000 тони низ воду и 10000 уз воду.
Кад не би било препона на Ђердапу, рачуна да би још бар 20000 путника годишње више пролазило, п да би се 100 000 тони робе више превозило; даље рачуна да ће известан део, транспорта, који Бердапом сада не пролази, већ, или иде одозго до Ђердапа и обратно, или иде одоздо од ушћа Дунава до Ђердапа и обратно, пошто се регулисање изврши, Ђердап прелазити, Исто тако утицаће на увећавање саобраћаја преко Ђердала, лакши и јефтинији пролаз Ђердапом; увођење савршенијих справа за земљорадњну и индустрију, које су свугди изазвале живљи саобраћај; као и отварање Суецког Канала; јер ће сва трговина средње Европе, која буде Суецом пролазила ићи Дунавом, Све ово учиниће да ће, већ у прво доба, порастити саобраћај преко Ђердаша на 115 000 путника и 515000 тони робе годишње, и из године у годину увећавати се
Од Донауверта до Линца, плове Дунавом пароброди од 80 до 100 тони; до Љеча од 100 до 150 тона; до Пеште од 150 до 200 тона; до Оршаве или Турне Северина од 200 до 250 тона; до Галца од 280 до 300 тона; до Сулине п Одесе од 400 до 500 тона.
Чим вода код Оршаве спадне на 1,90 ш, над нулом, не могу веће лађе озго Ђердап пролазити, а при води од 0,50 над нулом, не могу ни мањи пароброди ићи.
Кад би хтели Ђердап регулисати тако, да њиме
РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА
могу пролазити и велики пароброди, морало би се, осим |
радова на Ђердапу, чистити до Базјаша корито Дунава од песка и шљунка и тај рад после сваке велике воде понављати.
(С тога Алпине није мишљења да регудисање Бердапа треба тако извршити, како ће и велики пароброди са Дољњег Дунава, кроз Ђердап пролазити моћи, већ је узео у обзир оне највеће лађе које псепред Ђердапа плове ин поставио је за задатак да регулисање буде тако извршено, како ће те лађе и при најмањој води моћи Ђердап прелазити. Сем тога, узео је у обзир и ту потребу, да пароброди могу имати и већу ширину, како би и веће товаре могли носити.
Прелазећи на само регулисање, Алпине предлаже, да се кров Стенку начини канал за пролаз лађа при малој води, у правцу означеном са — · — · у ситуационом плану на листу ХХХГ од прошле године.
Сличан канал предлаже за Козљу и Дојке, као што се види из ситуације на листу ХХХПТ, пр. год.
Регудисање на Излазу, Тасталији п Гребену, предложпо је да се изврши такође каналом у правцу означеном у ситуационом плану на листу ХУ. са — · — · — · Да би канал имао и при малој води, довољну дубипу, као и да би се пад подједнако распоредио не целој
МА а а – а
СТРАНА 987.
дужини и тиме смањила велика брзина, која на више места постоји, пројектовао је Алпине, ниске камене насип АБС РЕ КбљинНјЈкК.
Исто тако и за Јуц предложио је канал у правцу означеном са — · — · — у ситуацпоном плану на листу ХХХУ,. пр. год. с тим да се у продужењу тога канала издуби корито за 0,30 т на дужини од 1600 т.
На послетњу регулисање самог Фердапа, између Кашајне и Спша, предлаже такође просецањем капала у правцу означеном на листу ХУТ. Ради лакше пловидбе уз воду положио би се у каналима код Јуца и на Ђердапу ланац, којим би лађе уз воду ишле.
Према предрачуну пмало би се разбити камена:
1. код Отенке 2800 та“ и то 952 1" на дубину од 1,20 та испод нуле оршавског водомера, а 1848., на дубину 1,5 ша испод нуле;
2. код Козлеп Дојке 18 116 таз ин то 56 таз до дубине у нивоу нуле оршавског водомера; 140 та до дубине 0,30 та испод нуле; 924 3 до дубине 0,60 испод нуле; 1456 ш“ до дубине 0,90 т испод нуле; 3892 т до дубине 1,20 ш испод нуле пи 11648 т" до дубине 1,50 шт испод нуле;
8. код Излаза, Тагталије п Гребена 88528 пп и то:
у нивоу нуде + 403 05506 +... 908 113 0,30 та испод нуле. «2... 700. , 0,60, : Правна анти ови ари ен тања 0,90 ћ ' " Рава ЗА о и те 5 124 " 1,20 ЕЈ " у И РЕАН ] тНие 9912 " Јово се ПЕПИЈА пена а Лоња 21012 ,
4. иззмеђу Гребена и Овињице 121 600 та"; 5. код Јуца око 8000 та; 6. на Ђердапу 58 000 та и то:
у нивоу нуле · пије ата а пре паун аи | ДОО ШУ 0,30 та испод нуле • •· · · · • 1700 (рели у а Пе Гуо и и а ЕТНО Пали ПА а АЛА 4 15 ИЕ 5 1,20 5 - а зној Лем за а + 20) 00) ТА 1,50 4 а 5 (етапама а пе а Н7- 29: 000. :
Односно самог рада предложио је Алпине овакав распоред:
Пошто би бушење под водом преко 8 т дубтте, веома тешко п скупо било, то треба за рад употребити оно доба, када вода има мању дубину од 3 т, дакле кад водомер код Оршаве показује мање од 1,5 шп над нулом; јер ће дубпна до које се буши бити 15 т пспод нуле
Према посматрањима, од 1888. до 1862, године, само је за 20 дана било стање Дунава ниже од 0,60 т над нулом, 1247 дана ниже од 1,5 т над нулом. Просечно дакле преко године има 7 дана са стањем мањим од 10,60 над нулом, а 52 дана са стањем мањим од 1, ш над нулом.
Према посматрањима од 1863. до 1870. године, пак, излази да пма годишње 25 дана са стањем мањим од 1,5 т над нулом,
Просечно дакле може се рачунати, да се разбијање стена може вршити преко године за три месеца.
Да би се на самом Ђердапу разбијање за 100 дана извршило било би потребно 800 извеџбаних мајстора, 200 извеџбаних и 800 до 500 обичних раденика, један реморкер, 4 лађе за бушење, једна лађа са радионицом, бараке и кујне за 1000 људи, 1000 челичних бургија, 1000 чекића, ленгера, ашова и т. д.