Srpski tehnički list

СТРАНА 114.

Проблеми, у облику у коме их г. Антић износи и решава, куд и камо су ошширније и са извесном критиком изведени и решени у механици од Љајзбаха, у

хидраулици од Рилмана, Колињона, Хатон де ла Гуплијера, Векса, у УП. капитду ПГ, свеске 1. деда, Напа- |

КЊИЖЕВНИ

омсћ дет Тпдетљештинззепасћајвет, код Редтенбасера по

у дугим делима У којима се говори о протицању воде.

преко брана. Из поменутих дела, а макар једно од њих има

сваки инжењер при руди, може инжењер видети у ком |

случају треба да примени коју једначину и у колико је добивеви резултат тачан,

Да је писац просто превео дотичне одељке, из.

ма ког од поменутих дела, ми би били много задовољнији и услуга коју би тиме учинио нашој литератури бнла би далеко већа.

Да пак поменута једначина не може битп меро- |

давна за све случаје, који у пракси долазе, јасно је већ

и из тога, што је она изведена на основу једне прет- |

поставке, која ће се у практици врло ретко испунити, а најмање ће то бити случај код река и потока. Као што је познато, при извођењу једначине 1,

полази се од претпоставке, да се вода, која кров какав |

отвор пли преко бране прелази, налази иза отвора или

бране у потпуном миру и да је ниво воде пза отвора |

увек на једној истој висини.

А то ни једно ни друго не постоји код река и потока, јер се пре свега вода у њима креће и пепред бране са извесном брзином, а за тим се и стање реке, дакде и ниво воде у њој мења, тако да при постављању какве бране, треба сва израчунавања ша н конструкцију бране, вршити са обзиром на сва три стања воде, што знатно компликује задатак.

Ну сем тога, Бекс, у својој хидраулици, набраја још и ове недостатке поменуте једначине;

1. при извођењу њеном није вођен рачуа: а) о ширини корита речног испред бране; 6) о висини саме бране од дна до њеног слемена;

в) о конструкцији и конфигурацији саме бране, т. ј. да ли је са правим, косим пли предомљеним крилима да ли је у пресеку по правој или кривој линији изведена и т. д. Све ово пак, као што и покушаји тврде знатно утиче на. брзину са којом вода преко бране прелази, па дакле ин на количину воде;

2. претпостављено је у тој једначини даље, да вода испред бране једино притискује на отвор бране са

. “ хидрауличним притиском, који одговара висини 20 и да

према томе над слеменом бране притискује вода са висином 2 “ч ћ -- –— |. 75.

У самој ствари пак, вода испред бране притискује и на ерила са стране и на дољни чврст део од дна до слепена бране, тако да поједини водени млазеви тек одби пни од тих чврстих делова гурају се да кроз отвор икођу и услед тога вода истиче кроз отвор са знатно и вјим хидрауличним притиском; као што о томе тврде мрћокушаји американских инжењера, Ј!ејеу-а и Зееакпв-а, езвршени 1877. —1879. године на реци Зидфику близу

ПРЕГЛЕД БРОЈ 6. и 7.

Бостона. По резултатима тих покушаја, изплази да је хидрауличан притисак, не

из и“ 22 до 15 ај |

према дужини и висини бране п према стању воде;

д. сви ови педостатци, били су без сваке сумње познати и Ајтедвајну п Вајзбаху п другим ауторима, па су с тога п увукли у рачун тако званог сачиниоца истицања ф, мислећи да са њиме попуне празнину саме једначине. Ова претпоставка је очевидно неоснована, јер са сачиниоцем ф могу се у рачун увести отпори, који се при истицању воде јављају, као што су: трење, адхевија, кохезија п контракција, а никако се таквим једним сачиниодем не могу исправљати погрешке, које доЛазе отуда, што у рачун нибу узете димензије бране п све оне хидростатичне и хидраудичне силе, које на истицање воде утичу;

4. на послетку кад би се сачинноцем ф и могле исправљати погрешке, које долазе услед не вођења рачуна о поменутим силама ин димензијама, сама вредвост тог сачиниоца одређена је на сасма узаним олуцима, тако да се отвор тих олука према отвору брана на рекама може сматрати кло ишчезавајући, па с тога тим путем добивена и вредност за ф не може ни приближно одговарати стварпим вредностима код брана на рекама.

Ове мане у исто доба н објашњавају, од куд толико разних образаца за решавање шттања о пстицању воде преко брана.

Па при свем том, сви аутори нарочито напомиту, за које се специјалне случајеве може њихов образац са коришћу применити. Тако н. пр, чувени хидрауличтр Борнеман из Фрајберга, износећи у „ОШ пветшецт-у“ за. 1870. своје покушаје чињене на потпуним или, као што г. Антић зове комплектним бранама, поставља нове обрасце за. израчунавање количине воде која преко брапа протиче, али у исто доба примећује:

„Меше Коттеја Кбппеп шеће даташ Алзртисћ тра= сћеп, абодетет дну ги зет, Фа Фе ђеплбабеп ЏеђегАе вататећ уоп ојетсћег Вгејје ууатеп ппа дет Ацоћисасве! ћсјео! аШфег Уаћгзећетилскест павћ Кеб сопматег, зопаетт еда ти дет Втете пасћзетдег 181. 8је тетоеп ађет утеПејећ! Чеп Ууео, уле ејпе аПоешејо апуепађаге пл зјећ пјећ! аце фе Ропсејерхсћеп СОоебсјепбеп 51 лепде Колае] ла ћидеп зудге, ппа Фатеп Часћег, штастћајђ дег Степдеп Чез Уетћа вазе а ВЕР Мр

Т _ висина бране == (лго | 0,80 Таг отене (еђеттаце сепаџете Еезшћаје сеђеп, 415 Когтејп, дегеп Осебћсјепјеп дец Ропсеје зећећ Уегзџсћеп та ЏеђегтА еп уоп пшг 0,207 Вгене епЈећа! 51,“

Ридман пак, у својој хидромеханици, пошто је изнео обрасце и покушаје од 7 разних хедрауличара, прелази на примену тих образаца и у 5. 118. под насловом:

Вејвртеје атв Чег Ргахјв, Вегесћпиле дег Ууа5веттепсеп ће! уокоштепеп Оеђег еп ђЂегтећепа, веди одма у почетку: „КЕ ђедат Кепег Егбегипе, Чаз5 Чег уутавезећа еће Уетбћ зашећег Когшејр дез уотзвећепдеп Рагастајеп зећг селпо 156.“

Да пак п у оцени практичне вредности поменутих разних образаца, не само научне, као што Рилман вели, треба бити обазрив најбољи су нам докази примери, које је сам Ридман навео и израчунао по обрасцима: Вајзбажовом, Фринсцевом, Редтенбагеровом, п Брашмановом.

: 2 већ 4 |