Srpski tehnički list

| | ; |

“5

РЦ МАРА. 14

једначину са једначином 4“.

БРОЈ 6. и 7.

По правом обрасцу добија се најмања количина, а по последњем највећа. У једном примеру, разлика између кодичине воде добивене по обрасцу Вајзбаховом п по обрлецу Брашмановом, износи 129, а у другом прпмеру чак 19'/. — Дакле, као што се види доста знатне разлике. Сам Рилман пак препоручује гидрометре као најбоље средство, ва изналажење количине воде, ако иста није велпка. За већу пак количину вели: „реј! стбзетеп | Маззегтепесп уетђјеће, аја жасћабев Моне, Чет Етђаџ хоп Џеђет еп пи зећагјеп АбНиззКапфеп, та ођег — | одег Џлбегууазвет, Тазђ а15 аПеписе АпзћиШе бије,

Из овога се дакле јасно види да. не само, образац ког писац проблема препоручује не може дати тачне вред- | ности, већ да је и само питање тако компликовано, да се још п данас, сматра као најважнији, али у исто доба | још потпуно п не решен проблем хидромеханике.

Ми смо очекивали, да ће писац, бар изнети нај- | новије“ радове по овом питању и донети о њима своју оцену, пли бар објаснити зашто п у којим приликама треба онај образад применити.

Ове ово што је речено за образац, који писац препоручује за израчунавање количине воде, која преко потпуних брана прелави, важи још у већој мери и за образац, који писац препоручује за не потпуне бране плп, како их он назпва, инкомплетне напере.

Као полазна једначина за ову врсту брана, служи ова:

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

5 З 3 а У;

(#, 4 17:

—= -- 0,666

бо Ва јућ

ИМ ову једначину износи писац без икаквог увода и пе казујући од кога је аутора, а то је, ако игде, оно у овим питањима, за осуду.

У „Напађисћ дег Гпоешец ту зепзећа еп,“ трећој свесци „Уаззетђаш“, друго издање, налази се у капитлу УП. на страни 481. ова једначина за не потпуне бране. (од Песталоција):

д= у 2 (бела ја -аф -Реа Уљ44—У, УАДУДА 4.

Ову једначину можемо ни овако написати: |

дар У 2) 3 – У] ерћа у у ЋаЕЋа Кад сад, у горњој једначини 2., ставимо

ју — ћ, ==-а |

п, место бројних вредности |

3,432 И 0,656, |

ставимо опште:

фу фи југа,

па једначину решимо по (, добићемо сасвим едичну |

| Ставимо ли пак у једначини 4" |

О | |

СТРАНА 115.

па је онда сравнимо са једначином 1", видећемо, да је први члан с десна потпуно идентичан са једначином 4“, а други члан представља онај део количине воде, која пролази кроз отвор а==>- — ћ,, оног дела над браном, који је између слемена бране и нивоа воде пре успора.

Према овоме и овај образац мора давати не тачне резултате, из истих узрока, који су код једначине 1" наведени.

Пошто је по горњем обрасцу игладио само један пример, писац одма па следећој страни износи други образац од Редтенбатера у овом облику:

Ба а да ни „и даља • ђУу“,

Израчунав псти пример и по овом обрасцу и нашав, да се висина бране, израчуната по овом обрасцу, разликује од висине израчунате по обрасцу 2., само за,

| један сантиметар, препоручује нашчм инжењерима, Ред-

тенбехеров образац, као простији.

Образац 5., није ништа друго до, у погледу сталних сачинилаца, модификован образац од Дибиа, за који образац сам Редтенбахер веди, да је израчунавање количине

"воде по том обрасцу „6 џишђетлута сћеп Зећултјо-

Кефеп уетђипдеп зе1“,

Рилман опет, доносећи Редтенбахеров образац вели; „8 ута га(ћзат зејп уоп евег СМејсћипо Љегпеп б!ефуатећ ги тасћеп“.

Ова изјава самог Редтенбахера и оцена Рилманова, о том обрасцу, најбоље показују, како је писац олако ствар узео и само за љубав простијег израчунавања, препоручио нашим инжењерима искључиво образац 5.

Да пак како у оцени тако и при примени, не само тог већ п других новијих образаца, треба бити још обазривији но при употреби образаца за потпуне бране, најбоље се види из овог примера, који Векс наводи:

__ Општина бечка, одавна је вољна да речицу Беч, која кроз варош протиче засведе, како својом прљавом водом не би ружила и кужила варош.

При крају 1885. године, позове општипа бечка шест експерта да прегледе пројект за регулисање и засвађање реке Беча

Први задатак тих експерта био је, да одреде, кодико највише воде реком Бечом за секунду пролази, како ои према томе одредили и величину профида за онај део реке који треба засвести,

да то израчунавање послужила им је зидана брана на реци Бечу, код Гумпендорфа, код које је било при-

бедежено највеће стање реке у овом веку.

Рачунајући према познатим димензијама бране и висини успора, по разним обрасцима, добили су експерти ове резултате за количину воде која је преко зиданог дела бране при највећем стању реке прошла; по обраецу од Оифиаг, нашли су да је

р==-8 Об та · по обрасцу од Љезђтов-а,

4, = 300 ,; по обрасцу од ЉБорнемана,

б, = 430 1