Srpski tehnički list

БРОЈ 6. п 7. СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ СТРАНА 117.

одакле је релативан пад

_. Р(4]

ф ћ Кад сад ставимо по писцу овди 8) == 0,52 та •

То —= Бр = 0,61: и даље, пошто ће јаз бити у. фр 4,538 б

земљи, узмемо за сачиниоце « пи 8 одговарајуће вред-

ности из таблице, али не писца на стр. 7., јер су

тамо вредности за сачиниоца Ф == 8 погрешно стављене,

већ ша Рилманове, дакле :

« == (,о0оз пи 8 = 0,0004, добићемо

0,916 (0,0003—-0,00066 0,00028 Ј = з ( , + , Ја , = 0,00046, 0,61 0,61

или за [ == 1000 та, биће ћ == 0,00046 Х 1000 = 0,46 та,

докле је писац нашао да је ћ = 0,185 та. Исто тако је погрешан резултат п у другом примеру на страни 9.

Јер за 2 == 03 т; 1 = 2000; р==6,04; К = 4,65; биће:

= =, 1,

К а Е и онда 5 | Пн за у = Би а "И Ј МУ

и за а == 0,0003; 8 == 0,0004 биће у = 0,6; т, а не 0,89, као што писац добија, употребљујући погрешно Ајтелвајнов образац. Према томе биће

О== у < К = 2,88 та:

а не 4,139, као што је писац нашао. А то је велика разлика.

Кад би подвргли критици и остале не поменуте примере и параграфе у књизи пишчевој, морали би смо као што смо у почетку поменули, написати много већи реферат но што је књига.

Ми се надамо да се из до сад поменутог може свак уверпти, да је писац његове проблеме сасвим површно и не потпуно израдио и да је тиме промашио свој главни циљ, јер инжењер, који се буде служио његовим напоменама, неће моћи дати судовима могућности да воденичне парнице тачно рлеправљају, као што то писац у предговору жели.

По нашем мишљењу, треба нашим инжењерима, којима то оскудева, много детаљнија упуства дати и упутити их на детаљнију студију овог питања, но што је то писац у својим проблемима изнео.

Ми дакле пишчеве проблеме не можемо никако препоручити, а желели би смо да писац, другу свеску својих проблема опширније и са већом пажњом изради.

Н. и. Ст.

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ,

Железничка катастрофа код Менхенштајна, — Не далеко од вароши Базела у Швајцарској, десила се, почетком месеца јуна т, г., једна од највећих несрећа, које су забележене на железницама европским.

У 2'/, часа по подне, 2. (14) јуна, кренуо се путнички воз из Базела пругом Јура—бинплон. Воз се састојао пз две локомотиве и 12 кола и то 9 путничких, једна поштанска п двоја за пртљаг.

На пет километара од Базела, у селу Менљенштајну (Мопећепзјејп), давало је тог дана неко певачко друштво забаву, и услед тога је воз био пун путника, већином средњег и раденичког сталежа, Рачуна се да је у возу било преко 400 лица.

Идући од Базела пруга иде 1788 1 хоризонтално, за тим 672 т са успоном 5%/,,, по том 100 та хоризонтално, 2 220 ш са падом од Зе М На послетку 190 та, 40 средине станице Менхенштајн, хоризонтално.

500 та, испред те станице, прелази пруга реку Ђирс, са једним под 40% косим гвозденим мостом од 41ш распона, Поред тога што је мост у паду но лежи и једним делом у кривини, 26 т са стране Базела, а 15т са стране Менхенштајна, почиње кривина од 950 т поЛупречника, савијајући на десно. Мост је дакде лежао Зј, У правој, а У, у кривини.

Кад је поменути воз наишао на тај мост опазило се да мост полако тоне, и тек што су први точкови прве локомотиве стали на супротни обални зид, мост се сруши и обе локомотиве са седам кола сјурише заједно са мостом у реку. Од тих седам кола, била су четвора путничка, једна поштанска и двоја за пртљаг Остала четвора кола задржала су се на, првом обалном стубу и жедезничком мосту.

Око 80 лица погинуло је на месту, а више од стотине рањено је теже или лакше.

Какав је узрок те се мост срушио за сада се још не зна. По једнима изгледа да је конструкција моста не потпуна, по другима да је воз на мосту искочио пз шина, по трећима опет промена у структури гвожђа п 1. Д.

Изаслати стручњаци, проф. Ритер п проф. Тетмајер, из Цириху, нису још могди ући у траг никаквом сигурном узроку.

Срушени мост је постављен, са свима осталим мостовима на тој прузи, пре 15—16 година. Гвоздена конструкција израђена је у радионици А)феловој код Парпза.

1880. п 1881. год. испитивани су сви постојећи гвоздени мостови на швајцарским железницама Тим пспитивањем показа 1о се, да поглавито жедезница ЈураБерн—2Луцерн, имађаше сумњивих мостова, међу којпма,

16