Srpski tehnički list
СТРАНА 116, КЊИЖЕВН
а по обрасцу 8" (од Песталоција), 0, = 506 та“ дакле разлика између обрасца, који даје најмању и об-
расца, који даје највећу количину воде, износи скоро 699/. За количину воде пак, која је прошла кроз про-
пуст у брани, нашли су: по обрасцима од Леброа, Пон- |
слева, Дибиа, Вајсбажа пи Шесталоција ове вредвости:
4, = 168; 182; 217; 142 и 162 па", дакле разлика већа од 52.
После покушаја, да и на који други начин одреде количину воде, били су експерти принуђени да узму
као целокупну кодичину, која реком Бечом тече да је: 0 = 0, + д, = 600 1.
Овај пример, из најновијег доба, показује најбоље, како је писац с мало пажње приступио писању проблема из инжењерске хидромеханике.
Но не само, из критике ова два обрасца, која су по нашем мишљењу најважнија у целој књизи г. Антићевој, да се види, да је писац увиђајући збиљску потребу да нашим инжењерима, у решавању тако важних питања пружи што пре помоћ, израдио своје проблеме на брву руку, већ се то види и из свију осталих паратрафа у тој књизи.
Тако, одма у почетку, писац набраја неке ин-
струменте, којима се служимо за одређивање брзине ди- |
ректвим путем, па у место да је побројао или оце инструменте који су данас најбољи и који се најчешће употребљују, пдп бар оне који нашим инжењерима стоје
на расположењу, он описује и то сасвим површно, како | се са кабеовим штапом (ва који вели да је омиљен ин- |
струменат код инжењера) мери средња брзива., Па помињући само Дарсијеве цеви, описује речни квадрант и начин одређивања брзине са њиме.
Џо нашем мишљењу, ни кабеов штап ни речни квадрант, не могу се данас сматрати као добри и за препоруку инструменти за тачно мерење брзине, а нарочито се пак ти инструменти не могу препоручити за мерење брзине оних вода, које треба браном преградити, где је дакле потребно да пмамо што тачнију брзину.
За кабаов штап не верујемо да је још и данас омиљен инструменат код инжењера, јер се њиме по описима које ми имамо при руци добијају обично не тачне вредпости,
Исто тако из врло појмљивих узрока је и мерење са речним квадрантом не тачно. Те узроке може наћи писац у сваком новијем делу, које о поменутим инструментима говори.
Према томе дакде, писац није ни у овом питању дао најбољи савет нашим инжењерима. — Да је
пак побројао све хидрометријске инструменте и изнео
њихове добре и лоше стране, па или по свом соп_ственом искуству и нахођењу, или на основу извештаја других, извео закључак, који је инструменат нај-
бољи и који се нашим инжењерима препоручити може, |
онда би писац с више права смео назвати своју књижицу проблеми из инжењерске хидромеханике.
Исто тако стоји и са набрајањем образаца за израчунавање брзине воде. Џомињу се старији обрасци и у примерима показује како се брзина израчунава по
и
ПРЕГЛЕД БРОЈ 6, ни 7.
„Ајтелвајновом обрасцу, који се већ скоро 20 година па овамо никако не употребљује за израчунавања брзине у потоцима и рекама, а нарочито за оне случајеве где нам је потребна што тачнија брзина. Писац пстина помиње Емфри и Або-а, Гангиља и Кутера, али њихове обрасце не само да не изпоси већ их готово изгдеда багатедише, јер вели како се обрасдем последње двојице добијају вредности (за пад У == 00» и 0,10), четири пута мање, но по обрасцима ЕмФри и Або-а.
Међу тим у сваком пнжењерском календару стоји да је за сада образац Гангиља и Кутера најрацпоналнији за израчунавање средње брзине и да је с тога још и познат под именом општи образац. Писац, у место да тај образац изнесе и препоручи, вели у наломени на страни 6. „има још доста п разних образаца за израчунавање брзине воде у рекама. Ти обрасци за наше прилике у Србији мање су прилагодни од ових (Ајтелвајнов, Дарси-Базенов и Гоклеров) који смо ми усвојили, “
Ми би желели да је писац ма на једном месту изнео какве су то наше прилике у Србији, због којих се морају п не тачни обрасци примењивати. Ако збиља у нас постоје какве изванредне прилике (које би се онда могле пре неприлике назвати) онда их је баш писац у проблемима требао навести и показати нам их.
На страни 7. у 5. 19. под насловом: „ Подјед“ нако кретање воде у правилним каналима“. износи лисац сигурно као образац за подједнако кретање, ову једначину :
5 - пре ћ == 0,0009856 У 767
где је брзина с = 50,9 У Е · Ј. Остављајући на страну то, што је Ј релативан пад, дакле ћ
Јев
и по томе, кад се вредност за с замеви у горњој једначини, добија сећ и са десне стране једначине, ми нисмо могли докучити одкуда је онај стадан сачинилац 0,000 3856. — Да пак тај образац није тачан, најбоље се види пи из самог примера у 5. 24, којим писац даје упутство за примену тог обрасца.
За један јаз, којим за секунду пролази само 1,5 за“ воде са брзином од 0,54, као што писац узимље, и3рачунава он да је пад на 1 од0 та, Љ+ == 0,185 1, што
значи да је релативан пад
0,185 1 ај а а Е е-(). 01008 5 == сонета ал“ 1 1000 у 5 400 и писац се с тим падом задовољава. — Међу тим
за јав, као што је у поменутом примеру замишљен, сме
: ајд: -— Ј = 0,0004. се са падом ићи најдаље до 2.500 или
А да према горњим датима треба збиља јазу дати већи пад, па према томе и да једначина коју писац
препоручује није тачна види се и из овога: ава По обрасцу Дарси-Базеновом, који писац у 8. 10.
наводи брзина је
ПЕН
у ==