Srpski tehnički list

СТРАНА 10.

У крајинском окр. инжињерству вршеви су у погледу административном, а по разним струкама овп послови: 1. По струци министарства грађевина.

а). Колаудирање извршених оправака и грпђевина.

6. Састав извештаја о месечним радовима.

в). Прибирање и састав месних цена грађевинског материјала п наднша.

г). Прибирање и састав статистичких података 0 грађевинама и радовима у опште.

дј. Ип вентарисање техничког и канцеларијског материјала, реквизита п намештаја, и

е). Најзад општа преписка у административним 1 другпм техничким предметима.

Џ. По струци министарства просвете и црквених послова.

1. Избор места за грађење нових школа п цркава, као и ос тим скопчани преписка односно одобрења приреза, набавке поваца, држање липиштације и т, д.

2. Преглед разних општин. и школских зграда, по жалбама учитеља или Дотич. општине, као п ради боље удобности школске или учитеља за разна престројења пом. зграда.

8. Општа преппска у погледу оправке цркака, манастира, шкода и других грађевина које су под врховним надзором овог министарства,

11. По струци министарства војеног.

1. Прегдед и одржавање војених зграда у Неготину п Кладову (граду Фетиеламу).

2. Извештаји војеним командама о стању друмова и мостова.

9. Састав предрачуна, услова и т, д. за оправку.

војених зграда у рејопу овог округа. —_____Е7у. По струци министарства народне привреде,

1. Прегдед и одржавање свију поштан. телеграфа, у округу (свега 8. здања.

2. Преглед и одржавање свију телеграф. линија, са укушном дужином 298.5 килограма.

8 Набавка тедеграф, стубова,

4. Преглед и обележавање рудних поља дотичним имаоцима простог истраживања и разпих повластица, и

5. Општа препћска по административним предме тима, који спадају у делокруг овог министарства а техничке су природе, као винодељска башта, метарске мере и т.Д.

У. По струци министарства, финансије.

1. Преглед и одржавање зграда свију царинских падлештава и њихових Филијада; (пет царинаре и три Филдијала).

2. Општа преписка 0 предлозима, одобрењу пи купљењу приреза грађевинских.

8. Годишњи извештај о изводима рачуна приреза, и остадих техничких докумената,

4. Премер државних добара, састав тапија и тд.

5. Општа преписка око промера добара због порезе.

6. Премер и срачунавање оних добара које држави уступају у својину због велике порезе.

УТ По струци министарства, унутрашњим – деља.

1), Општа преписка, о наређењу за извршење грађења друмова кулуком.

2. О разним прегледима механа, кафаша п пекарница. 8. О извиђајима грађевина на водама и њиховој употреби, п

ТЕХНИЧКИ РАДОВИ У ОКРУГУ ЕРАЈИНСКОМ

БРОЈ 1.

4. Годишњи извештаји о свршеним радовима „кулуком“. Изложив у главном дедокруг административног рада окр. инжињерства има се још напоменути, да је према деловодном протоколу имало 900. разних предмета решити и извршити, и да од тих 900. није пп један остао неизвршен.

ТТ. ТЕХНИЧКИ РАД, врајинског окр инжињерства

А). Радови по струцц инжињерско, жељезнице, Друмови и њихови објект. Т. жељезнице

У крајинском округу постоји само секундарма жељезница за пренос каменог угља са мајдапа „Вршке Чуке“ у фабрику „брикета“ на ушћу Тимока ниже села Раду-

| јевца.

Ова жељезница има станицу и почетак коловоза код поменуте Фабрике и води све тимочком долином, а код Чокоњара прелази у рејон црноречког округа,

Дужина жељезнице у крајин. округу износи 52,5. кл. м. а ширина је коловоза, 0.68 м.

Осем главне станице на ушћу Тимока има још три мање станице за размену возова и набавку воде, и то у Рогљеву, Бруснику и Соколовица.

Сви објекти као; мостови, пропусти, потпорни зидови и т. д. начињени су провизорно, и то мостови од чамовог дрвета, а зидови у суво зидани.

Како је летос трасирана пи државна тимочка жељезница то је узето даје усвојена воријанта Прахово, Јасеничком долином, Сиколе Поповица и прешав вододеоницу делијованску, ишла би даље долином беде реке за Рготину-Николичево, Зајечар-Књажевац-Ниш.

Осим тога у питању су и друге воријанте, па шта више да се без призрења па стратегијске околности ипак пруга води Радујевац — Неготин тимочком долином за Зајечар

ТТ. друмови

А). Подела друмова у категорије и њихов опис.

У округу крајанском подељени су друмови у четири категорије п то:

а). на државне;

6). „ окружне;

в). „ среске мн

Г). „ општинске,

а), државни друм. Ове категорије има само један друм, а то је кој

| везује престоницу српску са источним делом Србије п

даље спаја ову са северозападним делом Бугарске, и познат је под именом, „државни друм :“ Београд-Видин. Овај друм полазећи од Београда преко Смедерева, Пожаревца и Кучева, прелази код места „Грабова у рејов крајинског округа, где силази у долину реке великог Пека на левој страни обале, но наскоро код места „чекича“ (опет напуштена кузница) прелази на десну обалу реке вел. Пека (новосаграђени дрвени мост са зиданим тумбасима) и савија лево у долину реке мадог Пека коју реку више пута прелазећи на њену деву и десну обаду, достиже у варошицу Мајдан-Пек, додирнув успут напуштене кузнице „Јулиану“ и „Бакарну“. Пошав из Мајданпека, друм оставља долпну реке Мал. Пека и пење се помоћу пет серпентина и поступ-