Srpski tehnički list

ВрОЈ 1.

ним скоком, на вис, звани „коњска“ и прошав висоравањ истог виса, спушта се опет са пет серпентина и поступним падом у долину тако зване „Рајкове реке,“ (напуштена колонија угљара), која је уточица Малог Џека, но због стења и клисуре није се мото друм додином исте спровести.

Од „Рајкове реке“ друм се непрестано пење — у серпентинама ги поступним скоком — до па вис „Лишеовац“ и код „капетанске ливаде“ прелази вододеоницу Рајкове реке — односно малог пека и Доњомилановачке реке.

Исто тако од ове вододеонице друм се спушта постепено и у серпетинама огранком планине дишновца, док се најзад помоћу три серпертине не спусти у равниду дунавеску код саме варошице Д. Милановца.

У самој варошици Д. Милановцу прелази друм преко реке истог имена дрвен мост, тумбаси зидани) и задржавајући правац источни равницом дунавском, прелази „поречку реку“ близу саме њене утоке у Дунав (гвовден мост) и саставши се овди са окр. друмом за Зајечар кога оставља десно узима правац северопсточни држећи се косе планине „Мпроча“.

У близини села Голубиња друм оставља равницу дунавску и помоћу 21. серпентине пење се на вододеоницу Мирочку, и прешав исту код села пстог имена, продужава правац к' истоку висоровњом планине „Каршине“, док се најзад са 11. серпентина неспусти опет у равницу дунавску код варошице Брзе Паланке.

Оставив дево срески друм „Брза Паланка, Кдадово,“ државни друм узима од Брзе Џаданке правац јужни, и све равницом дунавском, па прошав реку Брзопаланачку (дотрајали дрвени мост). продужава правац исти преко потока „ораш пруње“ и „купузишки,“ даље прелази широку слатинску реку“ (нов мост ове године саграђен) даље пресеца поток „велика топола“ (нов камени мост) и прошав кроз село Михајловац и преко реке „земне“ (нов велики камени мост) реке мало каменичке“, и потока летинка, руженка и некшој (све дрвени дотрајали мостови); — долази у Кусјав.

Од Кусјака друм узима правац југо-западни и прешав поток кусјачки (дрвен мост) иде равницом кроз седо Самариловац преко реке истог имена (старп камени мост) у пстом правцу до вароши Неготина.

Из Неготпна државни друм узима правац југонсточни преко равнице неготинске и поџев се на Плато „капу ђад“ пролази кров село кобишницу и затим се спушта преко неготинске реке („Јасеница“) — која из Неготинског рита у Дунав отиче — (сасвим дотрајао дрвени мост) — у тимочку доливу и прошав поред „балејских пивница“ и преко „чубарско мокрањске реке“ (старп камепн мост), достиже Српско-бугарску границу на тимоку спроћу бугарског села „Брегова“. Дужина овог друма од Грабове до Брегова износи 110. кад. м.

6), окружни друмови.

Ове категорије има у крајинском округу два;

1. Неготин — Зајечар и

2. Д. Милановац — Зајечар.

1. Друм Неготин Зајечар.

Овом је друму полавна тачка варош Неготин, и узима одма правац западни преко реке Јесенице (дрвен мост), па прешав ипундациони терен исте реке оставља лево друм за манастир „Буково“ и пење се помоћу три серпентшне на вис „Бадњево“ и оставив десно општин. пут за Штубик-постепенлм пењањем прелази даље таласасти терен (огранак делијовапске плашите) — до тр-

ТЕХНИЧКИ РАДОВИ У ОКРУГУ КРАЈИНСКОМ

СТРАНА 11.

њанске механе; одавде прешав неколико омањих потока, и „сиколдску реку“ (дрвени мост) спушта се у долину салашке реке (дрвен мост) п стиже у село „салаш“.

Из Салаша друм опет иде таласастим тереном, и прешав „Јаспковачку реку“ као и оба потока, маде Јасикове, пење се на висоравањ села Копривнице, па прошав поред истог села и кроз седо „Јелашницу“ као и преко речице, истог имена (нема мост), достиже границу крајинско-црноречког округа на 8.). километра од поменуте речице. Дужина овог друма од Неготина до границе крајинско-црноречке износи 88.200, кл. м.

а. Друм Д, Миламовац зајечар.

Као што је у опису државног друма „Београд Видин поменуто, овај окружни друм има полазну тачку на десној обали „поречке реке“ код „ведпког гвозденог моста“ на подпожију Мироч планине“.

У главноме овај друм има правац јужпи и иде све десном обадом поречке реке, пролазећи прво кроз седо мосну, затим поред седла тополнице које је на девој обали реке) долази у клокочевац п даље у село прнајку п то опет десном обалом црнајске реке, јер испод црнајке к „Милошеве куле“ губи „поречка река“ своје име и дели се на две притоке зване „шашка“ и „црнајка“.

Више села црнајке прелази друм на кратком одстоЈању на леву обалу реке, но после 1. километра враћа, се опет на десну страну обале и задржав овај правад, пролази кроз село Танду, а затим прешав па леву обалу танђанске реке поступно се пење на вододеоницу танђанске и беде реке, па прешав спрам „стола“ ову вододеонпцу спушта се у долину другопоменуте реке крај села луке, док најзад код потока „топле“ не пређе у рејон дрноречког округа. Дужина овог друма од „поречког моста“ па до окр. границе износи 60,0 клм.

в). Сеоски друмови. Друмови ове категорије има два п то: 1. Неготин — Радујевад, 2. Брза палан. — Кладово — Текија.

1, Друм Неготин — Радујевац.

"Овај друм служи за везу Неготипа са Дунавом и Румуниом; пошав из вароши, узима правац северо псточни и иде равницем Неготинске и Самариновачке реке, и пошто пређе ову (стари камени мост) достиже у село Радујевац на обалу дунавску. Дужина је овог друма 12.5. кил.

2. Друм Брза Паланка — Кладово — Текија.

Овај друм полази из Брзе паланке правцем ка северу, п прешав реку (стари дрвени мост и три омања потока, продави кроз село Грабовицу продужавајући правац преко равнице, прелази ведеспичку реку (стари дрвени мост) пи прошав поред седа Велеснице спушта се са плетоа велесничког у дунавску равпицу, па пошто пређе подвршку реку близу села Брлоге (опет стари мост дрвен) пење се са доста великим скоком на висоравањ „јакомирски“ и прешав потоке ведики п мали „јакомир“ спушта се постепено у дунавску равницу ка, варошици Кладову.

Од Кладова даље узима друм правац ка северозападу поред града „Фетислама“ спуштајући се постепеноу долину реке „Шајне“ п прешав исту (нема мост) пролази кроз седло Кладушницу поред саме обале Дунавске, затим преко потока (дрвен мост) џеџерачког и седа истог имена испење се на висоравањ „Караташки,,

2“