Srpski tehnički list
БРОЈ 2.
Тако псто видимо да и са грађевинама — као јавна, здања школе, цркве и т. д. — не напредујемо, док је потреба ту да се старе и дотрајале са новим модерним зградама замену.
Што имамо друмове и мостове рђаве, главни је
узрок што се исти граде и одржавају „кудуком“, једна |
установа која је сасвим преживела, а нарочито што је у народу нестало задруге, те је врло тешко кудучити, јер баш кад треба кулучити, сеје, жње, коси, врши, па још томе и војна вежбања, па ваља да заради и за порезу, и сад нека се деси још
потера за хајдуцима, па осташе друмови и недирнути,
Живог примера о овоме имамо последње 2 гтодпне, |
како су с тешком муком друмове оправљали и таман почели а оно наступи рђаво време.
Али сасвим је добро повнато да је апсолутно не- | могуће од један пут „кулук“ укинути, но то се морао
постепено извршити, а први би корак бпо ;
1. Установа „друмског Фонда купљењем прпреза и
9. постављање „друмских чувара“.
Уређењем прве установе, створила, би се могућност да. се после извесног броја године сасвим „кулук“ укине, а постављањем „друмеких чувара“ у млогоме би се „кудук“ олакшао и умањио, јер као год што се кућа дуже одржава, кад се чешће препокрива, крши кречи и т, Д. тако и друмови дуже трају, и лакше се одржавају, кад „друмски чувари“ по све дневно, а особито после кпше друм поправљају, ондак би се народ у 9 године један пут изводно да генерадно оправку изврши и резервим шљунак донесе,
Осим тога из друмског Фонда, најнужнијим местима и вештачки пут, кулуку олакшало.
Да је установа Фонда корпсна види се и по мостовом прирезу, само што је до сада била рђава система купљења, те су кметови овај прирев у порез давали, иди кради исто онако као и руковаоци овог приреза.
Сад је система врло добра јер се новац мора пре“ дати и употребити само на оно, зашто је одређен, а после гаранција је већа што окр. благајна новцем рукује.
Као год што је предложено за друмове и мостове да се постепено капитал спреми и уволичава интересом, тако би требало п све општине у којима, нема школ“ свих зграда, или су врло рђаве да оснују Фондове за грађење школа, и тако би свака општина у току неко-
градио би се на што би такође
МЕТА ЛНИ
ондак народ мора дљ оре, |
мостови СТРАНА 59. |
дико година олако школу подигла, јер народна пословица вели „зрно по зрно па пуна врећа“.
При завршетку овог извештаја дужност је напоменути и о административним мерама које би ваљало предузети при крајин. окр. инжењерству те да рад брзо напредовати може.
Док је уређење округа и сревова било по сгаром систему, ондак је и окр. начелство имало други значај и круг рада па према томе и број персонала и послужитеља усљед чега и окр. инжињерство имало је на расположењу по једног прахтикашта ни послужигеља.
Не сумњајући да ће се ускоро извести преустрој ство целе инжењерске струке у Србији, ипак до остварења ове мислим добро би било да се при окр пижењерству постави :
1. један грађевински прахтикант који б6џ поред администрације разумевао ч копирање планова предрачуна ит. Д.;
9. један коњаник послужитељ а да у исто време врши и службу „Фигуранта“ јер неда се описати теш“ коће које инжењери окр. имају при трасирању н У опште снимању, што морају са „кулучарима“ овај посаода врше.
Прво сваки дан се кулучари мењају и увек треба пробавити времена док се нови кулучари науче, како да држи летву, ланац, барјак и тд. шта је то напред, назад, лево, десно ит. д па после свег предавања, опет кубура и дангуба и најзад инжењер мора сам да оде 2 клм и натраг те да га постави гдин треба.
Ако се дакле хоће једном у овом округу саградити као што треба друмове, мостове, регулисати реке, подићи школе п т. д. то се надамо да ће у овом извештају изнесени предлози наћи пријема премда је овди само у кратким потезима представљено шта ваља почети, а доцније са окр. скупштином разрадиће се сваки предлог онако, како ће се замисао остварити моћи и округу стварне користи донсти, о чему ћемо у своје време поднети извештај шта је скушиштини предлагано, и како је окр. скушштина те предлоге прихватила.
(0) новим грађевинама које су у овом округу подинуте донећемо детаљан извештај са плановима, #380дом прорачуна и описом извршења, а нарочито о мостовима, школским зградама, воденицама и другим важнијим грађевинама.
Уз овај чланак придаје се и нарочита карта крајинског округа.
МЕТАДНИ МОСТОВЕ.
пропиви за израчунавање. надзор и одржавање металних мостова,.у Француској и равним државама у Европи.
САОПШТАВА
ВЕЛ. АНТИЋ
ИНСПЕКТОР — ШЕФ
(НАСТАВАК)
Притисак ветра.
Члан 5. Рад метада под утицајем највећих ветрова, не треба да превазиђе више од једног килограма оне границе, које су означене горе у члану другом.
Инжењери ће узимати, да се притисак ветра, на квадратни метар вертикадне површине може попети на
270 килограма, алп је прелаз возова прекинут, кад притисак достиже 170 килограма. Претпоставиће се, да овај притисак дејствује на чисту површину, од које су одузета правна поља сваког главног нобача да он упливише потлуно на један од њих а на други да је смањен за један део вредности, која је равна односу између часте покршиџе првогои целокупне површине