Srpski tehnički list

СТРАНА 98.

БРОЈ 4. ПОЗДРАВИ ПОСЛАТИ ГЛАВНОМ ОКУПУ ПОСЛАТИ ГЛАВНОМ СКУПУ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖИЊЕРА Пирот. — Браћо и другови честитам вам са, науком и бољитком. — Поздрав. — Њивадин рад. Жалим што нисам могао доћи јер нисам Димитријевић. добио чланску карту, желим да истрајемо на нашему позитивноме раду јер ће техника ро- Ужице. — Спречени многим пословима не-

шити проблем друштвени. Поздрав свима. Ваш колега Мита Станковић, окружни инжињер.

Крушевац. — Сам у дивизији немогох доћи. Желим успех у сваком предузећу. — Тодоровић.

могосмо доћи. Честитамо скупу рад. Поздрав свима колегама. — Денић. Гагић.

Трстеник. — Другови. Мило ми је што сте се састали и што ће те своје жеље износити.

Крагујевац. — Данашњим радом кога желим | Желим да није више далеко дан када ће се да је срећан нека скуп користи државу и себе | наде наше испунити. — Козлић. фу ијр-е- ———=—

неколико РЕЧИ 0 ПРУЗИ ТИШОЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

од ЉУБЕ НИКОЛИЋА, ИНЖИЊЕРА.

Махом ће бити позпато, да је по наређењу | у год. 1891. трасирата железничка пруга од. Ниша преко Дервена, Књажевца, Зајечара до Неготина, дакле тако звана тимочка железница. Пројект те пруге када је састављен показао је, да услед великих теренских тешкоћа не обећава, ништа друго, до велики број тунела и мостова, галерија и усека, према чему осем огромне циФре коштања, дошла би и огромна цифра за одржавање саме пруге.

Ми немамо ништа да говоримо против саме студије, која је учињена на, овој прузи, али ми-

слимо, да је сама мисао за ову трасу у основи.

погрешна па била ова пруга намењена стратегијским или трговинским интересима. Разлози су ови:

а). Траса осем поменутих теренских тешкоћа, пролази већим делом границом наше и суседне нам државе и у свако доба изложена. је опасностима од стране суседне државе у случајима војних конфликата. Она тако рећи не би у почетку кампање војене ни функционисати могла.

6). Када се узму комерцијални обзири у расматрање, излази опет следеће, да би од Зајечара до Ниша сва наша роба, коју искључиво троши запад. Европа, и којој је пут пруга Бео-

град— Пешта — Беч итд. морала ретроградно ићи т |. ишла би за 90 кл. до Ниша па тек од Ниша, даље за Београд. Да је ово тако сведочи нам садашњост, пошто Србија нема са Турском скоро никаквог трговачког уговора, а без тога наравно и промет за Солун или Цариград био би више него несигуран, и пошто изгледа да ће Србија за дуг низ година бити упућена путем Београд—Пешта—Беч итд.

в). Производи, који би се преко ове пруге износили чине већину оних производа, што их и остала Србија даје. на име жита разне врсте, стока и свиње, вуна, кожа. вино, шљиве итд. Све ове производе лифврује и Турска, а када се зна, да највећу цифру извоза и највећу вред-

" ност даје извоз стоке, онда, је јасно, да бар за

ову важну грану пруга Радујевац—Ниш поскупила 61 провозну цену.

Ако се при овоме питању мало више задржимо и промотримо тачке разног извоза појединих станица, наћи ћемо да највећи извоз у стоци даје ст. Паланка, Параћин, Младеновац, Јагодина, Сталаћ, итд. најмањи извоз даје станице Ниш — Врања, и Ниш— Пирот, док би на против обрнути случај требао да буде, јер су нови крајеви богом дани за сточарство.