Srpski tehnički list

БРОЈ 6

из разговора са њим чини, не баш најповољнији извештај да поднесе.

25 ж

Друго једно писмо од 7. Марта 1886. год., | писао сам овако:

. . . «Главна нам је брига да добро једемо и да добро спавамо.

«Спавати ; добро и мирно спавати, није лака, ствар на нашему земљоузу. Од силне врућине, | човек се три ноћи преврће, па тек четврте ако | очи сведе и завпи. Осећа се ломан и уморан | до крајности. А онда, кад се зором пробудимо (— премда овди и нема праве зоре),хладно нам је. Густа и нездрава магла спустила се је на земљу па нас као у огртачу каквом умотава и дави; а онда опет, кад се сунце врелим својим зрацима јави, мозак нам узаври....

Магла се постепено дижа у вис, а роса, која је полегла по биљу, испарава и чини да нам је живот у неком непрекидно дејствујућем

амаму. ж ж :

13. Марта 1886. год.

«= Дапас сам потпуно убеђен, да је предузеће ово чиста Финансијска операција. Ово сам отуда могао да закључим, што се налазим на, челу техничкога рада и видим, да је рад, прави рад, сасвим споредна ствар. —

«— Лед је код нас једно од животних питања — јер да њега нема, живот би нам на, панамском земљоузу мрзак и несносан постао. Њиме ми расхлађујемо наша пића и дајемо монотоном нашем овдашњем животу неку свежину. Добијамо га лађом из Северне Америке.

«= Месо није скупо, али за главицу купуса, плаћамо по 1 пијастер, а то је 4 динара, скоро; остала се зелен плаћа сразмерно овој. Отуда и долази то, да се овди више троши зелен из консерва, која нам, у заптивеним кутијама из Француске и Енглеске долази

«== Ових нам је дана умро један од најбогатијих Француских предузимача. Звао се је Додерни. Дошао је овамо са Лесепсом шетње ради и, после десетодневног бављења само, већ га ето нема више међу живима... Био је постарији човек и располагао је са капиталом од преко 10 милијона. Могао је комотно да живи и без познанства са панамским каналом, па и опет га је ето несрећа његова овамо довела. Насљедници му зацело неће долазити у Панаму да се шетају.

«= У исто време некако, умро нам је, под

ПАНАМСКИ КАНАЛ

врло драматичним околностима, и предузимач

СТРАНА 148

ПЏав. Млади овај човек, оставио је жену и нејаку дечицу своју у Паризу а-он је у Панаму тек зато дошао, да види начин само, на који су радови на њему организовани. Није се бавио он две недеље, а жута га грозница нађе.

«Лекар му је истину казао и он је на мах знао шта га чека... Јадан човек!... Одмах је позвао Францускога конзула и направио је тестаменат», Био је малаксао али сасвим присебан: увиђао је, да му још неколико часова остају. Увиђао је добро, да му нико већ више помоћи не може.... Страшни тренутци! Позвао је секретара и диктирао му писмо, намењено жени и деци његовој.

«Молио је мајку деце своје за опроштај што је није послушао већ је и поред њенога преклињања да не иде у смртоносну земљу ову ипак дошао да у њој живот изгуби: молио ју је и уздисајима очајнога оца препоручивао јој је, да му пази и да му васпитава нејаку и милу дечицу његову; дечицу, која ће бити. имућна али која неће више имати нити видети оца, који их је тако љубио и који их никада, ... никада више видети неђе.

«Било је повише пријатеља око самртничке постеље његове и сви ту бејаху вилно потрешени.

«Ах! то беше страшан растанак! Ово стојичко умирање... Занело је све присутне.

:

~. %

У администрацији панамског предузећа, владао је грдан неред; и, он би се само тиме мого у неколико да правда, што тамо скоро никад и не беше сталног већ увек само летећег чиновништва. Један шеф умре, други се разболе, трећи је, поплашен од жуте грознице, јурнуо и умакао ; четврти је због користољубља отеран, и т. д. ит. д. Све ове људе, требало је међу тим пошто по то заменити у што краћем року другима, те да анархија бар сасвим не овлада. При тој замени, великога избора нити је било нити га је могло бити. На тај начин, дошли су до положаја и незналице, и полутани, и непоштени, — којима је, рекла би, клима мање шкодила но осталоме свету.

Грабеж је био развијен у највећем степену, примање и давање мита, била је обична ствар. У земљи, где се брзо мре, требало је, ко мислило се. брзо и пара скупити, па што пре и маглу ватати натраг.

Човек се мора доиста да. згрози гледајући разврат и крајну деморализацију искупљенога измета олоша из свију слојева европскога дру-

19,