Srpski tehnički list

СТРАНА 142

ПАНАМСКИ КАНАЛ.

вроЈ 6

сет има. Банана је било пуне шуме, само их је требало брати. А онај ко их није хтео да пече или кува, могао је јести и пресне. Надница за црнце била, је висока и они, који нису били лењи, пијанице и коцкари, заслуживали су доста. Но црни овај свет, врло се је брзо са свима пороцима европске цивилизације опријатељио; заволео је и ракију и вино и релуту тако, да је после исплате раденичких заслуга, на свакој железничкој станици била постављена, и званично овлашћена мобилна рулета (филијали панамске коцкариице) која је сву зараду страсних коцкара покупила.

Сваких 14 дана, радници су мењали место рада, не по потреби већ са деморализације своје просто. За половину раденика, важило је ово правило: Сваке друге суботе, била је исплата; тога дана дакле, радило се је само до подне, а после подне, радници су ишли на поток, да себе и рубље своје оперу, У вече су примали плату, а у недељу после службе, која се по протестанском обреду заједнички у нарочитој бараци отпојала, шврљали су по колосеку жељезоичке пруге, возили су се на жељезници и обилазили механе. У понедељак одмарали су се од недељног умора, а у вторник изјутра, ишли су да бирају ново место рада и погађали су се; по подне су добили алат, а у среду дали су јуначки на посао!

На земљоузу није ни могло бити речи о томе, да предузимач одпусти лење раденике, јер њих тамо никад не беше ни близу онолико колико их је према предстојећем нослу требало бити. Кад их је највише било, било их је на 10—19000, а њих је у најмању руку до 50000 требало па да се напредовање посла приметно осети, Знајући то, препредени ови људи били су до крајности арогантни; а осетљивост им тако велика, да су предузимачи морали често пасивно да посматрају све изгреде необавештене и несвесне црне ове расе

Недостатак у раденичкој снази у Панами, био је такође један од главнијих узрока, због којих се канал није довршио.

Да још и боље илуструјемо ситуацију у Панами, навешћу вам, господо, неколико пасажа из моје тадање коресподенције. Ево их:

98-ог Фебр. 1886. писао сам овако: «За «сад потпуно здрав, али моја два нујбоља при«јатеља у грозници су већ од 8 дана. Гледајући «те, до пре кратког времена здраве и крепке сљуде како се муче, стишало се је у мени «свако одушевљење за славом о којој сам са«њао пре мога доласка овди. Кад се два или «више њих, од изнурености и од гровнице по-

«жутели познаника, састају, питају се за здравље «и тужно осмејкујућу се пију ладно пиво, кок«тел или џинџерел; пијући и седећи тако тек «ће један да упита: а где нам је господин На «Болестан је, — одговориће му други; а на то «ће трећи цинично развући усне: а кад ће умрети. «Друштво се грохотом насмехне; јест, али се «одмах и ућути и замисли... Кад се чује да је «неко од оних, са којим смо се још дан пре

«шалакали и ћеретали, умре, — језа нас све «прође; усиљено смејање, којим би сами себе «хтели да храбримо, не стоји нам добро. — За-

«мислимо се, пипамо свој пулс, па, као војник «који се је навикао на ватру, скоро равнодушно «омо говорили о садашној „жутој грозници. «Врућина, која данас овди влада, није прете«рана; тек је 980 до 39", али је ваздух топао, «влажан и загушљив. Кад наступи кишовита «севона, неће бити ни најмањег поветарца да «нас расхлади; тада ће да порасте број болес«ника и умирућих. Него, осим свију ових не«пријатности, још ме више тишти уверење, да «бе канал не за 4 но ни за 10 година не може «довршити, — ако се само и даље по досада“ њем настави.

«ја чак и у то сумњам, да моје нредузи«мачко друштво у опште и има озбиљну намеру

| «да своје предузеће од 10 км. «колико је на

«себе узело доврши. Мени се све чини, да ми «нисмо дошли да радимо већ да будемо оруђе «финансијских операција од којих ми, енжењери, «баш никакве користи имати нећемо.

„Уверен да ће сав овај мој рад безкорис«тан остати, решио сам се, да се у Европу «вратим пре него што здравље своје за сва, времена нарушим.

«Старина Лесепс дошао је и сам овамо. «Њега прати читава поворка разних изасланика. «Ови су они његови добро и госпоцки учашћени «гости, Љубазношћу и прбдусретљивошћу својом . «Лесепс очарава све оне који са њим у додир «дођу.

· Поред својих 80 година, Лесепс још и данас добро јаши; иде од једне трупе раденика до друге, рукује се с њима, ословљава их и одушевљава их.

Изасланицима показују се радови, онако овлаш, и они ће се вратити у Европу с причањем, да су чуда невиђена видела; писаће, да су радови тако вешто вођени, да ће се канал насигурно свршити до 1888 год. — а тиме ће се и пројектовани нов зајам насигурно омогућити. «Него, све ће канда од владиног енжењера г. Вопезеап-а да зависи; овај ће, како ми се