Srpski tehnički list

СТРАНА 118

Катастарска управа има својег благајника, који је уједно и руковаоц материјала пи инструмената; потребан број инжењера — земљомера, земљомера и других чиновника, што ће се према развићу радова буџетом одредити. Чл. 28.

За извршење премера, а према потреби, установљавају се указом одељци катастарске управе са одређеним делокругом, старешином и потребним бројем персонада. Чл. 24.

Одељци катастарске управе стоје, у смислу овог закона, према среским п општинским властима као окружна начелства.

битније БЕЛЕШКЕ

БРОЈ 5

Чл. 25. Управник катастара има ранг и плату Начелника Министарства.

Чланови управе најмање ранг и плату надинжењера дирекције државних железница; Благајник ранг окружног благајника,

Чл, 26.,

Инжињери—вемљомери деле се по плати на класе као и инжењери у дирекцији државних железница ; псто вреди пи за године службе и пензије.

(СВРШИЋЕ СЕ.)

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ.

„Друштво бивших ђака циришке политехпике виће ове године, па. своме редовном двогодишњем Цириху, 25 годишњицу свога оснивања.

Приређивачки одбор, коме је председник г. професор Др. Ф. Рудио — Кејдерагавз 64 у Цириху — већ је у великом цослу око припреме за што достојнији дочек гостију и што величенственији програм за ову светковину,

Ради оријентисања опих чланова тог друштва, који би желели у тој светковини участвовати, напомињемо да пријављени чланови треба да буду у Цириху 7. Јула по новом, а свечани скуп је 8. Јуда, а 9. Јуда гозба и весеље скопчано са разним интересним екекурзијама.

Нема сумње да ће ове екокурзије, уз припомоћ модерних комуникационих средстава, које су посладњих година у и око Цирих постала, испасти врло поучне а и угодне.

просласкуцу у

(Пз 30-ог билетена друштва за месец Април 18941.).

Ново одређивање тежишта код трапеза, Вођ. Гапд. Сопвап поре.

При графичком решавању задатака, који спадају у делокруг инжењерста, одредба тежишта трапеза јесте један од помоћних задаката који се најчешће јавља.

И ако је у опште позната графичка метода одређивања тежишта, врло проста, ипак зато има она једну рђаву страну, а та је, што захтева велики простор поред саме површине трапеза. Простије решење, код кога се та рђава страна иба кључује, следећа је: (сл. !.).

Нека је га ђ с а дати трапез коме обемо да нађемо тежиште, т, т, средња линија и нека је 8 тражено тежиште, повуцимо де || дијагонали а с, то је:

' 1 ту == = тле

Доказ. Ако су 5, и 5, тежишта саставних троуглова, добивених повлачењем дијагонале а ђ (ел. 2.) то одатле сло» дују ови односи:

1. 5,8, || ас јер 8) и 5, леже на правима које спајају темена са половинама паспрамних етрана саставних троугдова.

9.) 5, такође лежи на средњој линији т,4 по чему је:

1

1 ПА ТЕ 25 та у == 74 ту а.

меф-———

3. Тежиште 5'.лежи на правој 5,5

1» линији (т, 'п,) трапеза, одатле следује да је

и на средњеј Че || ас пи

[| 5,5 и:

1 с — а —– то == 3 те.

У место горе изложеног решења може се и следеће употребити.

1 Узмимо да је: т,) 5; == а ф то ће права 5,5 || са

5

а с пресећи средњу линију пп, т, у тачци 5. Прво је решење ипак простије јер нисмо принуђени поваачити праве ас и Фе, већ нам само треба одредити тачку 6 на правој т, 15. Сетггађјав а. Вацуегма ипе. Саопштио М, К, Поповић,

Одредба тежишта за пресеке угаоних гвожђа, од инжењера дасћебхзоће (Магпћега)

Ако су а и ћ (ел. !.) дужине кракова, 6 дебљин угаоног гвожђа, то ако повучемо кроз половећу тачку стране ћ једну хоризонталну праву, то следује из момептне једначине у односу на ову праву као осовину, за даљину тежишта пресека над истом: 1 (4—6) (ћ—6) перпл ен ~

џ ==

ћ-41—6

Вредност 2 је лако наћи, пошто есразмеру : == =

ћ—6 а4=6

гвометриски конструишемо, тако радећи добијамо п и,

Џовуцимо сад кроз половећу тачку стране дједну вертикалну осовину, то ћемо наћи одстојање тежишта од те праве, ако у горњу једначину за ш сменимо писмено 4 ић међусобно, тиме се неће изменити десна етрана једначине, следствено само тежиште лежи у једнаким остојањима и Од обеју осовина које пролазе кроз половине кракова 4 и ћ.

лешећг. 4. А. и Ј. У. у Напоуег.

Саопштио М, К. Поповић.

Кеј на савској обали у Београду.

На дпевном је реду пштање о утврђењу савске обале у Београду.

То питање занима технички и трговачки свет већ од подужег времена, оно интересује државу а још више општину београдску, '