Srpski tehnički list

ОТРАША 158

Геометријско значење ове једначине је права линија , која сече ординату повучену кроз А,

| 9 ј у одстојању 2 Даље је моменат максимум у оном одстојању од А у коме је трансверзална

сила. У = о, дакле према овоје је: -

ад 250:

== а=- = 0

Ова једначина даје вредност горе реченог одстојања и оно је:

% == 1 и за ову је вредност Мо максимум (највеће). Вредност овог максималног момента, по смени у обр. 14 а биће:

МАДА лима | – |) |

МЕ ата АРЛ МИН 57 или пошто је а! = 0 то је и МЕ равне пуни ОБИАЗ 10 (16)

дакле највећи (максимални) нападни моменат при једнако подељеном оптерећењу (овде павали људској) наступа при тоталном оптерећењу дотичног отвора и дејствује у средини носачевој. За израчунавање димензија греда правоугаоног пресека, мора да се испуни услов, да је најмањи отпорни моменат дотичног пресека,

КАЛИ

: е већи или бар раван максималном моменту, подељеном са коефицијентом дозвољеног напрезања материјала К дакле да буде

М МИ Вело или ћ, > М,

Е Ву === тих

Кад се за сваки узастопни пресек гредин Је = а

израчуна моменат М, = ад — 9 МА абсцисне

осовине А, В, (са. 14.) пренесу одговарајуће израчуњене вредности испод сваког пресека, у виду ординате наниже, па кадсе крајње тачке ордината споје, онда се добија једна крива линија А, С, В, која представља линију момената и која није ништа друго до парабола, коју представља једначина 14.

За греде правоугаоног пресека, кад је Ј, = моменту лењивости пресека за осу кроз тежи-

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА

ште ==

БРОЈ 7

ла. а е=ћ/, одстојање највећма напрегнутих слојева од исте осе биће:

Ј, МР ноу 7) дакле и у Ј 6 Мтах | полу БА === Е (18!

За квадратни пресек греде је ђ = ћ. Заменом овога у обр. 18. добија се: 8

6 И

пат ћ == ју У беж... . (19

За правоугаони пресек и то за 6) = 075 Ћћ пили ђ = у, ћ биће:

ИЕ тит ћ, = Ји ћ,

а за однос б = "'/, ћ или 0.711 ћ је

3 а ти ћ == ј/ пи

Моћ ношења греде, пошто је /, 4! = КУ/ биће

(91)

Врло се често појављује случај, да имамо оптерећење другаче распоређено, а не као што је напред показано и дане знамо пресек) у коме ће да наступи максимални моменат. У оваквим се случајевима М , изналазило пробним рачунањем и то са довољном тачношћу. Како ово одузима много времена, то су оваква рачунања непотребна, пошто се знају општи закони о положају максималних момената.

Такав се закон може извести из сљедећег посматрања :

Моменти савијања једне греде слободно подупрте у њеним крајњим тачама стално расту почев од једног краја греде, достижу свој мансимум у извесном пресеку и одавде надаље до другог краја греде опадају. Разлика између два узастопна момента пред максималним момеантом биће негативна, док напротив иза истога. биће позитивна, а у самоме максимуму напротив биће ова разлика равна нули.

Ако су М и М, два узастопна момента на, овоме месту онда мора бити

М—М =а