Srpski tehnički list
~
СТРАНА 60.
НАЈНОВИЈИ ЗАКОНИ ПО ГРАЂЕВИНСКОЈ СТРУЦИ. — ГЛАСНИЦИ.
БРОЈ 8 и 4.
Члан 25.
За све време трајања концесије потребне нове инвестиције, извршиће концесионар по одобрењу Краљевско-српске Владе у свему по условима, који буду важили и за само грађење, а њихова вредност додаће се првобитном уложеном капиталу коме се и принос тиме сразмерно увећава.
Члан 96.
Концесионар неће смети без одобрења, законодавног тела концесију ни на кога пренети, али ће моћи на основима овога закона образовати удеоничарско друштво по статутима, које краљевско-српска Влада буде одобрила.
Члан 27.
Концесионару без његовог пристанка неће се моћи наметнути веће дужности и већи терети, но што су утврђени овим законом и закљученом концесијом.
Члан 28.
Држава задржава себи право даможе давати концесије за грађење нових железничких пруга или да сама нове пруге гради, с тим да је концесионар обавезан, да новим пругама даје везу на својим станицама.
Првенство на концесију других побочних железничких пруга имаће повластичар, под иначе једнаким условима, ако их држава сама не гради.
б Члан 929.
На железници овој неће се моћи за време трајања, концесије завести транспортна пореза за путнике и робу.
Члан 30.
Службени је језик српски.
Члан 81.
Концесионар ће при грађењу и експлоатацији бити слободан у избору свога персонала али ће по могућству употребљавати за чиновнике српске поданике.
Члан 832.
Правно седиште концесионара или управе удеоничарског друштва, које би се образовало, мора бити у Србији.
Члан 38.
да све спорове, изузимајући оне у чл. 23. између државе и концесионара или његових правних посљедоватеља, надлежни су српски судови.
Члан 34.
Овлашћује се краљевско-српска Влада, да под овде изложеним условима и основима, може уступити грађење и експлоатацију железнице Београд — Ваљево до босанске границе, са уским или нормалним колосе-
ком, а тако исто и железницу Параћин — Бољевац Зајечар; као и Крагујевац — Чачак — Ужице. Члан 35.
Закон овај, ступа у живот од дана, кад га Краљ потпише.
Препоручујемо Нашем министру грађевина, да овај закон обнародује и о извршењу се његовом стара; властима пак заповедамо. да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају.
3. Фебруара 1896. год. у Београду.
— љбзфијае--———
| ГЛАСМИЦИ
ТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК
Француски закон о подизању јевтиних станова, Међу незгодама данашњег нашег друштва, јавља се као осетна незгода и то, што доста знатан део становништва, нарочито по већом варошима, нема својих кућа, већ је осуђен да цео свој век проведе по туђим кућама, селећи се кад чешће кад ређе.
То зло по највише осећа онај сталеж, који је упућен на ограничену дневну или месечну зараду, а то су радници и чиновници.
Често сељакање и потуцање по туђим кућама, не само да доноси материјалне штете ономе који се сели, већ то утече и на душевно расположење старешине породице и на моралан живот чланова породице.
Човек се у сопственој кући, па ма она била и најмања, осећа увек мирнији и ведрији, но у туђој, па ма то била и палата.
Осим тих незгода, јављају се још и незгоде у погледу здравља; јер, пресељавањем највише се преносе и добијају заразне болести, а често се западне и у стан влажан, или са другом маном, која штетно утече и на здравље и на намештај.
(6 друге стране треба узети у обзир, да је човек, који има у извесном месту сопствену кућу, кориснији грађанин и за дотично место и за саму државу. Такав се човек теже решава на бескорисно политизирање или агитовање за туђ рачун, такав је човек сигурнији бранилац отаџбине итд.
Како се не може постићи, да баш сваки добије сопствену кућу, то треба тежити да се бар може добити здрав и јевтин стан, а под условима, таквим да се неће морати често селити.
Таква, и слична томе, резоновања, сигурно су утецала те је 30. новембра 1894. године донет у Француској нарочит закон о подизању јевтиних станова.
Тај закон, према саопштењу Ј. 5 Ђрбеп-а, у Пеп«веће Улегфе аћгавећг у |. б еп. Севипаћевресе у 27. свесци од 1895. године, гласи овако:
Чл. 1. У сваком округу могу се образовати један или више одбора за подизање јевтиних станова.
Задатак тих одбора је да потпомажу подизање јевтиних а здравих кућа и станова, па било да такве куће подижу приватни и удружења ради издавања пол кирију, или ради продаје по утврђеној цени, за готово или на отплату, онима који немају кућа, а нарочито
си ај“ фин и.
арте