Srpski tehnički list

Ил

на основи прибраних података могли. израдити пројекти и према њима извршити регулисање и осигурање плодног зомљишта, против поплава.

Све три секције отпочеле су рад у половини априла месеца ове године, а завршиле у половини јула месеца снимајули и прибирајући податке на Колубари, Тамнави и Убу

Тако, прва секција снимила је Колубару од гвозденога моста код Обреновца па узводно за 20 Км. до Лисопоља — за %—9,50 Км. изнад Пироманске воденице

Друга секција снимила је Тамнаву од њенога ушћа па за 14 Км. узводно до Ћемановог гвозденог моста на путу Обреновац —Ваљево, и реку Уб од утока па за 10 Ем. узводно до варошице Уба,

Трећа секција имала је дужност да нивела све три реке, и нивелманом допуни рад првих двеју секција.

Пошто су секције завршиле рад на терену сада енергично раде на сређивању прикупљених података и изради планова, а чим планови буду готови приступиће се изради пројекта,

У колико смо се ми могли информовати,

жеља је Управе Вода, да тај пројекат обу-

хвати: пИч поплава; 2., сталност речнога корита, јер сада,

осигурање плодних земљишта од

нарочито Колубара, веома нагло рони своје обале и мења правац рзчнога тока и корито;

8., да се оцеде и осуше баре и стараче и цео плавни терен у опште, те да с једне стране неупотребљиво земљиште учини плодним, а с друге стране да успешно утиче и на побољшање здравствених прилика у томе крају; и

4., да по могућству учини Колубару пловном (бар за мање објекте) на што већу дужину. Истина за ово су потребне велике материјалне жртве, али, кад има за друго, ваљда ће се наћи и за ову привредну потребу.

Колико ће Управа Вода успети да тај свој програм изврши зависи од веома много узрока. Први и најважнији је сама природа река, које треба регулисати, а то ће казати планови кад буду готови (што ће бити ве» роватно до половине августа месеца ове године), а други је не мање важан узрок Финансијска срества. Јер залуду је град за динар, кад динара није, — а ми већ напред рекосмо, да се у нас веома нерадо и врло тешко даје за овака предузећа, где се корист не може опипати; ну ми се надамо, да ће Управа Вода наћи јаку потпору и ослонац у самом закону о водама и њиховој употреби.

Ми желимо Управи Вода у овоме раду најбољи успех, јер од тога њеног првог рада и успеха зависи и сав даљи рад на овоме послу у нас.

СИМПЛОНОНИ ТУНЕЛ.

Железничка пруга између Бриг-а (Швајцарска) и Домодосола (Италија) која пролази кроз Симплонски тунел, предата је саобраћају 1. јуна (по н.) ове године. Радови на тунелу отпочети су 13-ог августа 1898; гра-

бење је трајало нешто мање од осам година. Прво- |

битно је било предвиђено, да се радови доврше у половини 1904. године, али се то није могло оств:рити због великих и изузетних, па и сасвим непредвиђених тешкоћа на које се наишло за време радова.

Тунел је могао бити предат саобраћају и нешто |

раније, али због доста високе температуре, која ће у њему још подуже владати и покрај активне вентилације, нашло се да је боље не журити се. Покушавано је да се у тунел не пуштају парне локомотиве, које би утицале на повишавање температуре и задимљавање тунела. Зато је усвојена електрична вуча, а то је било у толико лакше, што се на оба краја налазе инсталације, одакле је црпена моторна снага за време грађења. У осталом ова врста вуче примењена је само између станице Бриг-а и Изела, које су у близини тунелових улазака.

Електричне локомотиве дугачке 12,8 м. између тампона (одбијача), биле су тешке 62 тоне; хова нормална моћ износила је 900 коњских снага, а максимална 2300 коњских снага; оне су развијале напон за вучу од 7000 килограма за путнички воз од 300 тона тежине и брзину од 68 километара на час; снабдевене су са два мотора, а ови су давали обе нормалне брзине од 34 и 68 километара На час, и дејствујући на три везане осовине; сем тога било је три осовине за ношење терета, напред и натраг.

ЊиИ-

Првих дана, по предаји пруге саобраћају, путнички возови морали су имати вучу парних локомотива, јер се при покушајима није успело, да с» са електричним локомотивама постигне предвиђена брзина од 68 километара за час, међутим је по реду вожње било предвиђено, да се тунел пређе за 23 минута, што је условљавало брзину од 70 до 75 километара за час. Само су теретни возови имали електричне локомотиве, које је израдила фабрика Ганц и Комп. из Будим Пеште.

Извршеним испитивањима показало се да, због