Srpski tehnički list
— 178 —
Ничега нема што би задржало стоку или кола, да се не сјурв низа страну.
Један камен — стена од неколико кубних метара, који избија из основе пута или са стране из обале спречава саобраћај по целоме путу, јер једно спасно и тешко место чини, да се пут избегава, чини цео Пут неупотребљивим. А та прегрека дала би се уклонити и са мало труда и ел мало трошка.
Врло често ниши путови прелазе голе стране как вога брда. Свака киша са оваких брда спира и на пут сручује масу земље и камена, и пут, разуме се, постаје непроходан. После некодико дава пут св рашчисти адп сбично само толико, колико да могу прози једна колаНа оваким местима потоди обично до пута имају своје корито, а ту га губе, ту се погок разлива, ту оставља свој нанос, ту наваља и камење у величини од неко: лико кубних метара, које тежи 5000 —15000 кг. И то св зове пут, а тешко опомв кога затече пљусак на таквоме путу и месту.
Имамо путова који прелазе преко пиштаљинаживобара и плавнога земљишта, а ретко је где осигуран безбедан саобраћај.
Има путова који су на покретноме—клизавоме земљишту, те или цео пут клиза на ниже или га земља озго затрпава. Пре но што се човек крене оваким пу-
тем, или пошаље какав транспорт, треба претходно | увек да се распита чоже ли се тим путем проћи. Та-
кав нам је п државни Ибарски пут, који је коштаовеома много новаца.
Ни реке не остају дужне путовима, оне пут подлокавају, роне и односе комад по комад и сузе та, да једва једна кола могу њиме проћи или га потпуно пресеку за једну ноћ, те прскидају или угрожавају сао браћај.
За прелаз пре:о потока и река има пропуста и мостова, даље, има потпорних и обложних зидова, има
|
камених набацаја и других техничких творевина за оси: гурање путова и удобнога саобраћаја.
А какве су те техничке творевине код нас»
Ми имамо и великих и скупоцених мостова. Имамо много камених, гвоздених и дрвених мостова и пропуста. Има међу њима добрих, али је много више рђавих.
Камени мостови по своме градиву и конструкцији Ауготрајни су а одржавање је незпатно. Па ипак, код нас се дешава, да се не може прећи преко каменога моста, јер саграђен је мост за, скупе новце, азп нијв саграђен и навоз или је навоз покварен, или и сам мост. Наши мостови и остали објекти обичао страдају са небригз и пепажње.
Гвоздени мостови док су нови, добри су, али послв 7—8 година патос се исквари, изеде, боја отпадне
· патоснице ландарају и тек после дуго времена при-
ступа се оправци.
Дрвени мостови док су нови. као и гвоздени, обично су добри, али доцније бивају све гори и гори, тако да путници радије броде реку но што прелазе преко моста. Отрулели шипови, изглодане патоснице, изломљене патоснице, однегена 2—8 ледолома све су то ситнице, које се никога не тичу, за то су мостови обично у рђавомо стању.
Тако је исто и са осталим техничким творевинама; једном се израдв и оставе својој судбини и тек кид наступи таква оштета, да је оправка неопходна, онда се оправља. И овде има изузетака, али се губе.
На нашим путовима треба још веома много пропуста, мостова и разних осигурања. Недостатак ових објеката чини путове рђавим, или тачније чини их горим, јер су и иначе рђави.
Какви би требало да су наши путови, за што су оваки какви су, могу ли бити бољи и шта би за то
ваљало урадити и радити, о томе други пут. | (=:
Технични радови у онр. ваљевском у 1806. години.
[. Зграде
1; Одвећих грађевина у овоме округу на првом је месту ваљевска гимназија. Подигнута је из сталнога окр. приреза, који се редовно још од 1898. год. уноси у буџет по 1097, од непосредне порезе. Из овога приреза су до сада подигнути: окружно начелство и првостепени суд, који су плаћени преко 400 хиљ. динара, а и даље се ова сума уноси у окр. буџет, ради отплате дуга Управи Фондова, за коју се циљ и задужио округ.
Нова гимназија подигнута је до старе гимназије према новој пијаци, а у средини вароши. Планове са свима детаљима радили су наша г.г. архитекти: Душан Живановић и Драгутин Ј. Ђорђевић. Округ је дао хонорара за овај посго 3000 дин. а по истом плану
подигнута је и П!. београдсха гимназија. Зграда је у свему готова и привремено примљена, те се школа
уса ила у нову зграду.
Лицитационз је сума 220 076, — динара, а попуштено је од предрач. суме 15,50%/,. Предузимачи су Риста Ђорђевић и Никола Тодоровић из Шапца. Грабевина је врло солидно израђена и предузимачи једва ако изађу без штете из овога посла, пошто их доста стаје подвоз камена из Радљева окр. подринског. Због рђавог земљишта у темељима су употребљени шипова и бетонирање, те ће за то и још неге послове имати вишкова, но како грађевина још није калаудована, то се ни окончани рачун не зна.
Како су на овој згради предвиђени нужници по плану уз саму зграду са цевима, а међу тим због тога што варош Ваљево нема још водовода за испирање цеви, те би се главна зграда врло брзо покварила од
ових непрактичних нужника, тоје грађев. одељење са управом гимназијском предложило, те су нужници одвојено подигнути у дворишту, и по излицитираној цени уступљени за 2599, — динара.