Srpski tehnički list

Нова новчаница од

:6 —

20 динара у злату.

гр

Ове недеље пуштене су у промет нове новчанице од 20 динара у злату.

Пројектант је покушао да новчаницу изради у српском византиском стилу, и утисак јесте такав. Ипаче је по све несрећно и компоновано и цртано. Једино је комбинација црвенкасте и плаве боје пријатна.

Лице новчанице, где је писано српски, има архитектуре. Обрада је савршено не архитектонска: на траци стоје четири гломазна виз. стуба и преко њих орнаменгисан архитрав, и ништа више! Место карактерних полукружних лукова у византиници, узет је архитрав. — Између лева два стуба стоји „Србија“ држећи немарно, накривљени штит, без икакве орнаментике са неестетичним двоглав, орлом без круне на њему. Лице „Орбијино“ ситно ва мало у лево накривљеном главом и — равнодушно! — До ње седи, Представвик науке — дечко (:) коме лице није скраћено, и ако је погнут, те му велика површина косе без чела, изгледа врло ружно. — Код десног пара стубова стоји геније, зажмурео са скандалозно нацртаном десном ногом, и држи буктињу у десној руци. Левом босом ногом гази змију — тај отужни мотив! Геније је наслоњен на празан круг обавијен крутим плаштем на коме је мачи круна. Утисак ове групе је: Бакхус крај бурета. Овакав утисак се још више добива, што геније држи — буктињу -– чашу.

Иза „Орбије“ види се у перспективи манастир Жича. И ово је несрећно изабрато. Код толиких старих срп. Задужбина, узета је ова савршено прерушена. — Иза генија види се краљев двор. — На средњем великом пољу пише, и то: преко архитрава; „Бог чува Србију“, чија слова не иду по средини орнамента. У опште ово није место за ту реченицу, јер је орнаменат сувише крупан, да би могао послужити као Фонд за писање. — Остали текст писан је читким словима, а може се замерити што су слова

ли љ крута а место к употребљено је к.

Још је мана што је - истина лепим — али нечитким за масу, „двадесет динара“ написано словенским словима, а при том цифра је скоро невидима: штампана блеђом бојом

без нарочито резервисанога места — картуша, како је то на свима хартија од вредности. — Осим-тога требало је истаћи речи »Уу злату.“

Позађе новчанице уоквирено византинским орнаментом има на средини бесмислену групу спремну за сликање; нико није у покрету и ако је свака Фигура представник

заната или привреде. Сви оставили посао и чекају Фотографско „готово“ и „наздравље« па да се разиђу. — Око њих има земаљских производа Типо-и су лепи, сем онога дечка што носи јагње. Цртежи никакви; ковачев палац, којим држи мач неприродан, — сељанка држи вретено целом шаком, — дечко јагње и не држи, — младић што седи има рђаво цртану ногу са најаошијим опанцима. — Иза групе је, као нека триумфална капија, кроз коју се види у перспективи зграда Народне Банке.

Ова је капија са врло стрмим кровом у савршеној дисхармонији с групом: мала, да личи на какву зградицу за домаће животање. А лево и десно од групе налазе се осмоугаоници релативно велики колико људи, неестетични и потсећају на печате какве. Лево је од њих празан, као и онај на предњој зтрани, и у њему је утиснута женска глава ружнога јеврејскога типа с лаворовим венцем око главе. Десни печат има великог двоглавог, опипаног орла, рђаво стилизованог, као и на банкнотама од 10 динара, с репом као метла. Орао као да није рађен за то поље јер без потребе прелази границе оквира. — На Фонду лево и десно од „кућице“ пише вредност и текст на Француском, а нигде цифре:

Сами орнаменти на предњој страни нису византиски. Онај у архитраву чини утисак, али је прерађен на горе, тако, да шара није равномерно оптеретила поље. Осим тога бибице у елипсама су тако круте, као да је узимана мустра од најгоре израђених старих каменорезачких орнамената. Капители су добри, и ако у српској архитектури има много љупкијих. Ови имају сувише јак врат, што се ретко налази на срп. спомв-

_ницима. — Стабла ступова су тако здепава

и глатка, и то баш у стилу који је тако китњаст, који нуди и шаре и шрафне линије као орнаменте за облу површину. „Парапетни«“ орнаменат испод Факсимилних потписа такође је прерађиван, код неисцрпних оргиналних мустара. Прерада је тако неорганска, да се утисак преилета губи, а „бибица“ круто и неприродно, под правим углом, излази из главне таре. Доњи орнаменат је руски или највише Хаинзенов, српско византиски тешко да је. Поље на коме је текст пријатно је ишарано коластим орнаментима. И овде је пројектант компоновао нове шаре, наравно